Stivi Kin: Nova ekonomska kriza čeka iza ugla

Stivi Kin: Nova ekonomska kriza čeka iza ugla

Deset godina nakon što je počela svetska ekonomska kriza, jedan od nekolicine ekonomista koji su predvideli krah berzi, profesor Stivi Kin, upozorava na još jedan “gotovo neizbežan” scenario

Francuska investiciona banka BNP Paribas objavila je 9. avgusta 2007. da zatvara tri investiciona fonda specijalizovana za tržišta američkih hipotekarskih preduzeća, objašnjavajući da se bore za izračunavanje svojih vrednosti radi rastuće zabrinutosti za likvidnost. Počela je svetska finansijska kriza. Banke su doživele kolaps, nezaposlenost je naglo skočila, a čak i pale pojedine vlade. Celu deceniju, političari, regulatori i finansijeri pokušavali su da pronađu načine da zaustave slične katastrofe.

Kin, jedan od ekonomista Kingston univerziteta u Londonu, predvideo je kolaps. Govoreći za RT, Kin tvrdi da bi još jedna finansijska kriza mogla da bude iza ugla, ukoliko se ne usvoji fundamentalno drugačiji pristup (“Previše smo usredsređeni na državni dug, ali je pravi problem privatni dug”).

– Ekonomija Velike Britanije nije stabilna, što je posledica najveće finansijske krize od Velike depresije, a još postoji nedostatak svesti u političkim krugovima o tome šta je zapravo izazvalo krizu.

Kako Kin kaže, krizu u Britaniji nije izazvala potrošnja vlade.

– To je apsurd. To bi tehnički značilo da je vladina potrošnja u Velikoj Britnaiji izazvala finansijsku krizu u SAD, što je čista glupost. Taj pristup nam je doneo štednju poslednjih 10 godina, što je samo dodatno oslabilo ekonomiju.

Ono što se zanemaruje, objašnjava Kin, jeste da je nivo privatnog duga u Velikoj Britaniji dostigao 195 procenata BDP-a posle krize. Trenutno je na oko 170 procenata, što je i dalje tri puta više od nivoa duga koji je Engleska prešla pre ere Margaret Tačer.
– Sa količinom duga koji samo sedi tamo, vrlo je verovatno da ćemo imati još jednu krizu, ali još verovatnije je da ćemo imati stagnaciju – tvrdi Kin.

Glavni razlog za zabrinutost jesu zombi ekonomije, kao što su Australija, Belgija, Kina, Kanada i Južna Koreja, koje su izbegle prošlu krizu pozajmicama. One sada imaju veći teret duga s kojim moraju da se pozabave kad stigne sledeća kriza, što bi moglo da bude između 2017. i 2020. godine, tvrdi Kin.

– Te ekonomije su približne veličine kao američka. Tako da kada one padnu, dogodiće se kriza koja će pogoditi ostatak sveta.

Kina je poseban slučaj, tvrdi, jer ima produženi kredit sa godišnjom stopom od oko 25 procenata. Sa dugom privatnog sektora koji prevazilazi 200 odsto BDP, najviše liči na prezadužene ekonomije Irske i Španije pre 2008. godine. Mala nada je i za Australiju, čiji krediti i stambeni baloni nisu pukli 2008. Prošle godine, kredit privatnog sektora bio je preko 200 odsto BDP.

– Australija danas može da izbegne krizu samo tako što će je odložiti do sutra – tvrdi Kin.

Preporučujemo vam i sledeće:







Untitled