Emil Tedeschi: Veće zadovoljstvo od novca je umeće stvaranja

Emil Tedeschi: Veće zadovoljstvo od novca je umeće stvaranja
Tedeshi: Ono što je počelo od Wrigley guma za žvakanje nije završilo kao balon, nego uspešan poslovni model

Osnivač i izvršni direktor hrvatske multinacionalne kompanije Atlantic Group, Emil Tedeschi, ima vlastite robne marke: Cedevita, Melem, Plidenta, Rosal, Dietpharm, Multivita, Grand kafa, Barccafe, Argeta, Donat Mg, Cocta, Soko Štark (Smoki)…  od kojih su četiri u top 10 vodećih brendova u ex Yu

Rano izmešten iz ovdašnjeg etatističkog načina privređivanja, poslovnu žicu gradio je na čisto tržišnoj logici. Ako je time propustio neke lagodnosti, dugoročno je zdravo oplodio taj naporniji put, baš kao što je, i kao sportista, znao da se maraton ne trči iz sve snage u prvih deset kilometara. Onim čime se bavi prilazi strasno. Otuda danas ima vlastite robne marke: Cedevita, Melem, Plidenta, Rosal, Dietpharm, Multivita, Grand kafa, Barccafe, Argeta, Donat Mg, Soko Štark… od kojih su Argeta, Cocta, Cedevita i Smoki u top 10 brendova na prostoru ex Jugoslavije.

emil tedeschi9Tedeschi je odrastao na Pantovčaku (Zagreb), a odmah nakon mature vozio je Porše. Kao mlad uplovio je u biznis, radio u Engleskoj, Nemačkoj i Italiji, a po povratku u Zagreb počeo je s trgovinom papira. Slučajni susret s prijateljem i početak distribucije žvakaćih guma Wrigley, predstavljao je preokret u poslu. Danas je vodeći evropski proizvođač prehrane za sportiste, s poznatim brendom Multipower, na čelu je najveće regionalne prehrambene kompanije, koja se ujedno bavi i distribucijom roba široke potrošnje najpoznatijih brendova (Wrigley, Ferrero, Hipp, Johnson&Johnson, Nestle Purina, Vivera, Durex, Duracell…), a tržište bivše Jugoslavije doživljava kao domaće, ali je postalo pretesno:

– Naši brendovi imaju veliki udeo u lokalnom tržištu pa je prostor za rast ograničen. Zato tražimo prilike za rast u severozapadnoj Evropi – organski i neorganski.

Svestan je i mogućeg udruživanja hrvatskih i regionalnih giganata u prehrambenoj industriji, a interes velikih korporacija za kupovinu Atlantic grupe smatra komplimentom. Veće zadovoljstvo od zarađivanja novca predstavlja mu umeće stvaranja, a za sebe će reći da je talentovani organizator. Nekovencionalan je, ima potpuno poverenje u saradnike, čak nekada i ne učestvuje u strateškim odlukama…

Poreklom ste sa Korčule, iz trgovačke porodice, a roditelji su vam bili pravnici; koliko je to imalo uticaja u formiranju mladog biznismena Emila Tedeskog?
– Moglo bi se reći da je preduzetnički duh na neki način dominanta kroz generacije mojih predaka, posebno s očeve strane gde su se u nekoliko naraštaja bavili trgovinom. Ni sa majčine strane nije bilo bez te vrste stvaralaštva, pradeda i deda su bili brodograditelji. Ne bih išao tako daleko da zaključim kako nam geni određuju šta ćemo biti, ali to da su roditelji njihovim svetonazorom, odgojem, životnim izborima uticali na mene – sigurno je. Zahvalan sam im, primarno zato što su mi dali poverenje i slobodu da otkrijem što bih želeo, a onda i podršku da u tome budem najbolji što mogu.

Osnovali ste Atlantic još 1991. nakon povratka iz Milana, saznavši da su Meteor Holding, za koji ste radili, likvidirali poverioci. Kako ste se tada osećali?
– Nije teško zamisliti, ali nisam očajavao. Bio sam mlad, spreman da radim, imao sam i entuzijazma i hrabrosti da se upustim u nov, samostalni, poslovni poduhvat. Kolege iz bivše firme pozvao sam da mi se pridruže, bavili smo se trgovinom papira i distribucijom. Najpre žvakaćih guma, a onda i šireg asortimana. Brzo smo se fokusirali samo na distribuciju i nastavili širiti portfelj. I tada, u krizi, videli smo priliku da iskoristimo prostor koji nije bio popunjen.

U prvo vreme ste nastavili da trgujete s Italijom kroz prodaju papira, ali i tako nabavljali devize, što vam je bila jedna od preporuka za zastupanje žvakaćih guma Wrigley…?!
– Počeli smo trgovati papirom jer smo nakon zatvaranja Meteor Holdinga imali zalihe robe i iskustvo u toj delatnosti. Kad nam je Wrigley predložio distribuciju žvakaćih guma, i meni je samom to bilo pomalo smešno. Odlučili smo probati i, ne samo da nam je odlično išlo, nego smo ubrzo postali jedna od zemalja s globalno najvećom prodajom. Razvojem distribucijskog biznisa, odlučili smo zatvoriti posao s papirom, jer nismo imali dovoljno resursa za obe delatnosti. Radeći s međunarodnim korporacijama učili smo od najboljih, što je posebno važno u toj prvoj, formativnoj fazi, i stekli neprocenjivo poslovno iskustvo i znanja o brendovima; tome kako se njima upravlja. U to vreme, 90-ih, mi smo na mnogo načina uticali na razvoj maloprodajnog tržišta, donoseći u Hrvatsku savremene standarde ne samo distribucije, nego i izlaganja proizvoda, prezentacije, trade marketinga… Danas je to deo našeg integralnog iskustva, i ne bih ništa menjao.

Znali ste da vam treba vlastiti proizvod, pa ste od Plive hteli kupiti tvornicu dečije hrane Vivera, a došli do Cedevite…
– Atlantic se 10 godina razvijao kao distributer, a već sledeći korak bio je vlastiti brend: prilika se ukazala kad je Pliva objavila prodaju Cedevite. To je bio kompleksan poslovni zahvat, o kojem je na uglednoj poslovnoj školi IEDC Bled napisana studija koja se i danas predaje polaznicima. Pliva je 2000. odlučila da proda one delove poslovanja koji nisu farmaceutika. Isprva smo planirali kupiti Viveru, toliko je bilo u dometu naših tadašnjih finansijskih mogućnosti, ali saznali smo da je ona deo Cedevite i da prodaja ide samo u paketu. Završilo je tako da smo kupili Cedevitu, a u procesu prodali Viveru nemačkom Hippu kako bi mogli zatvoriti finansijsku konstrukciju. Celi niz inovacija i za naše prostore pionirskih modela finansiranja primenjeni su u ovom slučaju, uključujući zalog samog brenda Cedevita, a u proces se tada prvi put uključila nemačka razvojna banka DEG, koja je i danas jedan od naših najvećih deoničara, što pokazuje veliko poverenje jedne od najvećih finansijskih institucija u Evropi.

Kada smo kupovali Drogu Kolinsku, na tender se odazvalo 22 strateška i 33 finansijska ponuđača. Izabrani smo kao najbolji

Recesiju ste shvatili kao šansu, Droga Kolinska je za 382 miliona evra prešla u Atlantic Grupu!
– To da je kriza prilika može zvučati kao floskula, ali mi smo pokazali da je zaista tako. To je bila odlična kompanija u vlasništvu Istrabenza, koji je usled krize došao u poteškoće i bilo je nužno nešto iz portfelja relativno brzo prodati. Prijavili smo se na tender na koji se odazvalo 22 strateška i 33 finansijska ponuđača. Izabrani smo kao najbolji, i prema ceni, i prema ostalim kriterijumima. 

Kako je Valter osvojio hamburški Haleko, kad Nemci nisu shvatili balkanski humor objasnili ste im da ste vi, zapravo, Emil Deutsch?
– To je jedna od onih internih anegdota. Naime, 2005. smo, tad već s iskustvom u distribuciji i proizvodnji značajnih brendova, napravili iskorak na zapadno tržište akvizicijom nemačkog Haleka, vodećeg evropskog proizvođača sportske prehrane pod brendom Multipower sa sedištem u Hamburgu. Kompaniju smo kupili od američke kompanije Weider listane na Njujorškoj berzi. Nemci su nas, kao nove vlasnike, dočekali s poslovičnim respektom, ali i određenom bojazni koja je, kako obično biva, proizlazila iz nedostatka informacija. Njima je to sve pomalo bio šok. Kao da je firmu u Hrvatskoj preuzela neka kompanija iz Mongolije, uz dužno poštovanje. Za moje prvo obraćanje novim kolegama čak sam naučio i pokoju frazu na nemačkom, jeziku koji ne govorim, hteo sam pokazati benevolentnost i ublažiti taj strah. Da na licu mesta ulijem poverenje da smo stabilna kompanija… U emocijama, tokom govora me ponelo. Valter brani Sarajevo je za nas, na ovim prostorima, kultni film, i tu, među Nemcima, spontano sam pokušao poentirati upravo citatom koji svi znamo i razumemo – Das ist Walter, misleći – mi ćemo svi zajedno prevazići stereotipe, strahove i pobediti u poslu. Nemci, naravno, nisu imali pojma o čemu govorim, bledo su gledali, dok se red u kojem su sedili naši menadžeri još dugo tresao od smeha. S vremenom smo Nemcima uspeli objasniti, barem otprilike, o čemu se radi. A strahovi su nestali čim smo počeli da radimo. Danas smo temeljito integrisani, delimo zajedničke korporativne vrednosti, a deo našeg menadžmenta stalno boravi u Hamburgu.

Srbija je danas, sa 24 posto udela u ukupnoj prodaji, drugo po veličini tržište Atlantic Grupe

Setili ste se druga iz vojske kad ste počinjali poslovati u Srbiji; od njega ste tad očekivali milion dolara godišnjeg prometa, dobili danas toliko dnevnog!? Koliko danas imate firmi u Srbiji?
– Dragomir Kostić s nama je 2001. pokrenuo distribucijsko poslovanje u Srbiji i dalje uspešno vodi našu kompaniju Atlantic Brands, koja je danas vodeći distributer na tom tržištu. Srbija je danas, sa 24 posto udela u ukupnoj prodaji, drugo po veličini tržište Atlantic Grupe. Tamo smo s kompanijama Soko Štark, Grand prom, Palanački kiseljak i Atlantic Brands, snažan i prepoznatljiv lokalni subjekat, ljudi nas percipiraju kao domaću firmu, i tako se i osećamo. Kao i u drugim zemljama regije, i u BiH s našom fabrikom Argete u Hadžićima, pogonom Grand kafe u Glavičicama kod Bijeljine i odličnim partnerstvom s vodećim bh. distributerom Atacom, mi smo lokalna kompanija. Koristimo sve sinergije velikog sistema, ali u svakoj lokalnoj zajednici smo lokalni subjekat koji zapošljava, proizvodi, plaća poreze, vodi brigu o okruženju.

Zahvalan sam roditeljima, primarno, zato što su mi dali poverenje i slobodu da otkrijem što bih želeo, a onda i podršku da u tome budem najbolji što mogu

Kupovinom Cedevite hteli ste svoj proizvod, a danas imate internacionalne u Argeti i Donatu Mg, kolike su mogućnosti tog širenja?
Argeta, Donat Mg, Multipower, Cedevita GO i Bebi dečja hrana naši su brendovi s najvećim internacionalnim potencijalom. Donat Mg u Rusiji ima fenomenalan uspeh. Čak je jedan ruski multimilijarder odlučio da napravi kuću za odmor baš u Rogaškoj, blizu izvora Donata. Na tržištima ZND danas ostvarujemo 40-ak miliona evra prihoda od prodaje našeg asortimana, a cilj nam je kroz tri godine ostvariti rast na 100 miliona. To znači ozbiljnu strategiju, ulaganja u ljude, brendove, procese, partnere. Argeta danas na tom tržištu ostvaruje mesečni promet kakav je donedavno imala na godišnjem nivou, dok sve bolji uspeh ostvaruje na tržištima Zapadne Evrope. Ona je najbolji dokaz da potrošač, čak tako zahtevan kakav je zapadnoevropski, prepoznaje kvalitet i da vrhunski proizvod uz pravu podršku ima međunarodnu perspektivu.

Bivši ste sportista, aktivni DJ, a te dve ljubavi se ne gase lako; šta kažu mladi u Pepermintu, kakav ste DJ?
– Sport i muzika su integralni deo mene, važan su mi izvor energije, i s jednim i s drugim se punim. Jako mi je bitno da dva puta sedmično odem na košarku s momcima iz veteranske ekipe. Često, malo u šali, a malo ozbiljno kažemo da je to zapravo prvi tim, a tek onda dolazi profesionalni tim KK Cedevite. Kao SMS (straight music selector) Deutsch godišnje puštam muziku 5-6 puta, u zagrebačkim klubovima Pepermint i Jabuka. Jabuka je klub moje mladosti, staro rokersko mesto na kojem nije bitno ko je ko, i šta je ko obukao. Pepermint je odličan klub koji drži svoj muzički, kulturni nivo i danas strši kao jedno od kvalitetnijih mesta u gradu, a publika je različita. Za oba kluba je zajedničko da ekipa ostaje na podijumu do jutra. To valjda govori ponešto o mom setu, ili oni stvarno nemaju pametnijeg posla.. 

Kao straight music selector Deutsch godišnje puštam muziku 5-6 puta u zagrebačkim klubovima Pepermint i Jabuka

Kao straight music selector Deutsch godišnje puštam muziku 5-6 puta u zagrebačkim klubovima Pepermint i Jabuka

Od čega se sastoji vaš doručak: Argeta uz Cedevitu ili Multivitu, Barcaffe ili Grand kafu…?
– Umerenost i ravnoteža, ako nemate nekih specifičnih i većih zdravstvenih problema, uvek su dobar izbor u svemu. U našem asortimanu, srećom, ima pregršt hranjivih i zdravih stvari koje rado koristim.

Ne krijete svoj imetak i porodicu, ali vaše kuće u Zagrebu i Hvaru često su meta fotoreportera. Ipak, porodično ste često na javnim mestima.
– Ne skrivam se ni od koga, nemam potrebe za tim, ali se ne slikam za novine u privatnim situacijama. Međutim, s globalizacijom je i do nas došao trend, nazovimo to celebrity i paparazzi kulture, pa u različitim časopisima, ili na portalima, znam videti fotografije s prijateljima na kafi na Cvetnom trgu ili u Hvaru. Ne smatram se selebritijem, a najmanje po profilu ljudi koji se kod nas stavljaju u tu kategoriju, dok je njihovo mesto u društvenoj podeli rada nepostojeće. Većinom su poznati po tome što su poznati. Izvan sfere onoga čime se bavim, ne mislim da je moj privatni, posebno porodični život, tema za novine i time se ne opterećujem.

Pravite li i za porodicu biznis planove ili je to posao supruge; koliko vas mogu pratiti u poslu?
– Porodica je centralno mesto mog života, supruga, sin i kći su na prvom mestu. Sin je po vlastitom nahođenju izabrao studij ekonomije i menadžmenta. Kćer, pak, zanima arhitektura. I Maji i meni je važno da im omogućimo obrazovanje, znanje vam niko ne može oduzeti, a u svakom izboru profesije imaju potpunu slobodu da slede vlastite interese i afinitete. Atlantic Grupa nije porodični biznis, mi smo savremeni internacionalni poslovni sistem koji vodi vrlo ekspertan menadžment. Svoju decu odgajam pre svega kao roditelj, a ne naslednike kao većinski vlasnik kompanije. Ako budu imali interesa da rade u kompaniji, neću im to braniti, ali im sigurno neću sugerisati ili ih, ne daj bože, terati na to.

Oplemenjene poslovne veze

Osim dobrih veza u poslovnom svetu na Zapadu, Tedeschi s mnogima ima i dobar privatni odnos, poput porodice Klausa Hippa, sastaje se s Williamom Wrigleyjem, ugostio je Michaela Ferrera, genija koji je osmislio Ferrero Rocher, bombone Tic Tac, Nutellu, Rafaelo
– Bliski odnosi s ljudima na vrhu lakše se uspostavljaju u kompanijama sa snažnim porodičnim pečatom.

emil tedeschi5

Te 1991. nisam očajavao. Bio sam mlad, spreman raditi, imao i entuzijazma i hrabrosti da se upustim u samostalni posao

Muzika je deo mene, ali i sport

– Kao mlad otišao sam da radim u Italiju, i u poslu brzo napredovao. Nikad nisam radio u socijalističkom sistemu, od početka sam se borio na otvorenom tržištu. Ne govorim to kao vrednosnu ocenu, nego naprosto kao fakat. Više žalim za tim što nisam gledao legendarno Muzičko bienale 1981. u Zagrebu s Gang of Four, Šarlo Akrobatom, Haustorom, propustio sam i Talking Heads u Zagrebu 1982. Tad sam ozbiljno trenirao odbojku i nije bilo govora da zbog koncerta propustim trening, iako sam, i tad kao i danas, jako voleo muziku. Ali, kad nešto radim, onda to radim posvećemo, sto posto.

(The PRESTIGE)

Preporučujemo vam i sledeće:







Untitled