SVETLANA MOJIĆ – Život bez mašte ne postoji

Foto:Salt&Water

Najpoželjnija žena u svetskom džet-setu, na koju milioneri mesecima čekaju, da im baš ona dizajnira jahte, avione, rezidencije, vile, hotele, apartmane… Otuda i nagrada u Londonu na International Yaht&Aviation Aards, i to prva – za dizajn novog Boinga 787 VIP

Sa di­zaj­ni­ran­jem je po­če­la pre 10 go­di­na na po­sled­njoj go­di­ni stu­di­ja ar­hi­tek­tu­re u No­vom Sa­du, a za­tim u Ita­li­ji i Van­ku­ve­ru. Pr­va, luk­su­zna jah­ta sa če­ti­ri pa­lu­be, du­ži­ne 47,50 me­ta­ra na­men­je­na kr­sta­ren­ju duž ka­nad­ske za­pad­ne oba­le i mek­sič­kog za­li­va, do­ne­la joj je pre­sti­žnu sti­pen­di­ju u Ve­ne­ci­ji na ma­ster stu­di­ju. Od ta­da, mo­ri­ma i oke­a­ni­ma plo­ve de­se­ti­ne jah­ti na­sta­lih po nje­nim ide­ja­ma.

Jah­te, kao sta­tu­sni sim­bol, do 30 me­ta­ra vi­še i ni­su eks­klu­zi­vi­tet, već se pra­ve tri­put du­že i ko­šta­ju do 100 mi­li­o­na evra. Da bi jed­na jah­ta bi­la po­ri­nu­ta, po­treb­no je oko tri go­di­ne ra­da na njoj, a pre ula­ska u bro­do­gra­di­li­šte či­tav tim, u ko­jem je i Sve­tla­na, ra­di na pro­jek­tu i po go­di­nu da­na.

U svim mojim projektima slavim različitost pojedinca. Nema manje i više važnih projekata. Svaki je isto važan!

Za nju je mo­re slo­bo­da. In­spi­ra­ci­ja, po­kre­tač bez ko­jeg ne bi mo­gla da stvo­ri do­bar pro­je­kat. Uvek i u sve­mu da­je mak­si­mum, zbog če­ga je tra­že iz ce­log sve­ta, od po­je­di­na­ca pre­ko bro­do­gra­di­li­šta do in­žen­jer­skih stu­di­ja. To­kom dvo­go­di­šnjeg bo­rav­ka u Cr­noj Go­ri opro­ba­la se i u di­zaj­nu en­te­ri­je­ra re­zi­den­ci­jal­nih i luk­su­znih obje­ka­ta, či­me se i da­nas uspe­šno ba­vi; vla­sni­ca je no­vo­sad­skog stu­di­ja za di­zajn Solt end Vo­ter.

A, za­hval­ju­ju­ći di­zaj­ni­ran­ju er­ba­sa, za­jed­no sa kli­jen­tom iz En­gle­ske, sti­gao je po­ziv da osmi­sli en­te­ri­jer za pri­vat­ni bo­ing 787 VIP s ko­jim je bi­la po­bed­ni­ca In­ter­ne­še­nel evi­ješn end jaht avords 2014. u Lon­do­nu. I to u kon­ku­ren­ci­ji iz­me­đu Luft­han­ze i Džet Er! Sa­da joj je san da di­zaj­ni­ra en­te­ri­jer avi­o­na sa 175 me­sta, ali i pod­mor­ni­cu.

Otu­da je naj­po­žel­jni­ja že­na u svet­skom džet-se­tu: mi­li­o­ne­ri i mi­li­jar­de­ri me­se­ci­ma če­ka­ju baš nju, zbog če­ga ne­pre­kid­no pu­tu­je iz Ame­ri­ke u Ka­na­du, iz Ita­li­je u En­gle­sku, iz Ne­mač­ke u Nor­ve­šku, pa Ma­le­zi­ju… U vre­me bu­ma ku­po­vi­ne jah­ti, če­sto bo­ra­vi u Špa­ni­ji i Fran­cu­skoj. Za­to smo i ovaj in­ter­vju do­go­va­ra­le tri me­se­ca.

Za te­be, slo­bo­da je: mo­re, ne­bo, di­zajn…?
– Za me­ne je mo­re iz­vor po­zi­tiv­ne ener­gi­je, po­kre­tač­ka sna­ga, me­sto za od­mor, dru­žen­je, raz­mi­šljan­je,… Za sve (smeh). Po­red mo­ra, to su i je­ze­ra, re­ke, pa čak i ka­na­li.

Iako je di­zajn, sam po se­bi ino­va­ti­van, umet­nič­ki pra­vac, ali dok se do­đe do ko­nač­nog re­šen­ja pun je ite­ra­ci­ja; i zbog vi­so­kog za­hte­va na­ru­či­la­ca po­sla. Je li te to ne­kad za­mo­ri?
– Na­ći pra­vo re­šen­je uvek je iza­zov i tu upra­vo le­ži le­po­ta mog za­ni­man­ja. Pro­ces tra­gan­ja za pra­vim di­zaj­nom če­sto me pot­pu­no op­či­ni. Dok god pro­je­kat tra­je u kon­ti­nu­i­te­tu, ite­ra­ci­je se pri­rod­no smen­ju­ju i iz is­ku­stva znam da ću na kra­ju na­ći re­šen­je. Ni­je uvek la­ko, ali de­fi­ni­tiv­no ni­kad ni­je za­mor­no.

Iza­zov je, na­rav­no, po­slo­ži­ti sve koc­ki­ce u ogra­ni­čen pro­stor a da to bu­de prak­tič­no i le­po, avi­on, jah­ta… i to si oči­to usa­vr­ši­la kroz nov kon­cept: pro­men­lji­vi di­zajn na ba­zi sa­vre­me­nih teh­no­lo­gi­ja…
– Pri­la­go­dlji­vi di­zajn je na­ziv ko­ji je po me­ni pri­klad­ni­ji. Če­sto se ne zna krajn­ji ko­ri­snik pro­sto­ra ili pro­iz­vo­da ko­ji se di­zaj­ni­ra. U naj­ve­ćem bro­ju ta­kvih slu­ča­ja, ar­hi­tek­te i di­zaj­ne­ri se opre­del­ju­ju za uni­ver­zal­nog ko­ri­sni­ka, stvo­re­nog na osno­vu sta­ti­stič­kih po­da­ta­ka i uve­ren­ja ko­ja po­se­du­ju. Pro­tiv­nik sam ta­kvog pri­stu­pa. Sva­ki ko­ri­snik je raz­li­čit, ima raz­li­či­te po­tre­be i tru­dim se da u mo­jim re­šen­ji­ma sla­vim raz­li­či­tost po­je­din­ca. Za­to je neo­p­hod­no da se pro­stor mo­že pri­la­go­di­ti sva­kom ko­ri­sni­ku po­na­o­sob. Ka­ko bih to po­sti­gla, če­sto eks­pe­ri­men­ti­šem sa no­vim ma­te­ri­ja­li­ma i tra­gam za ino­va­tiv­nim teh­nič­kim re­šen­ji­ma do ni­voa de­tal­ja. Di­zaj­ne­ri auto­mo­bi­la ima­ju uto­li­ko lak­ši po­sao jer čo­vek mo­že da uti­če na kva­li­tet pu­te­va i da ih una­pre­đu­je. U mom po­slu stva­ri sto­je po­sve dru­ga­či­je: ka­kvo je mo­re bi­lo pre hil­ja­du go­di­na, ta­kvo je i da­nas. I za­to, ko­li­ko god da se una­pre­đu­je kva­li­tet ma­te­ri­ja­la ko­ji se ko­ri­ste, pro­blem osta­je isti: ka­ko da sve to bu­de iz­dr­žlji­vo na ne­vre­me­nu i da uz to bu­de i si­gur­no.
Po­red to­ga, ogra­ni­če­ni pro­sto­ri kao što su jah­te i avi­o­ni, zah­te­va­ju dvo­stru­ku pa­žnju; da je u istom pro­sto­ru mo­gu­će obav­lja­ti raz­li­či­te ak­tiv­no­sti, a da se pri tom oču­va kva­li­tet pro­sto­ra.

Bi­la si na spe­ci­ja­li­za­ci­ji u Ita­li­ji. Šta sve mo­že­mo od njih da na­u­či­mo, od este­ti­ke do pri­stu­pa?
– Ita­li­ja­ni su svet­ski maj­sto­ri u po­zi­ci­o­ni­ran­ju svo­jih ma­lih po­ro­dič­nih kom­pa­ni­ja na glo­bal­nom tr­ži­štu. Ka­da su 50-ih i 60-ih bi­li u ve­li­kim eko­nom­skim pro­ble­mi­ma, dr­ža­li su se za­jed­no i ni­su se tru­di­li da bu­du do­bri za nji­ho­ve stan­dar­de, već svet­ske. Zna­li su to da pro­da­ju fan­ta­stič­no, a on­da su u to ugra­di­li i svo­ju sna­la­žlji­vost da na pra­vi na­čin di­zaj­ni­ra­ju pro­iz­vod, pla­si­ra­ju ga i ko­mu­ni­ci­ra­ju sa kli­jen­ti­ma; nji­ho­va pred­u­ze­ća op­sta­ju i po­red ogrom­ne kon­ku­ren­ci­je.

Ko­ji su to bo­nu­si, ko­ji bi mo­gli da nas una­pre­de; u kon­tek­stu men­ta­li­te­ta i na­vi­ka? U re­gi­o­nu ima­mo do­sta pri­me­ra da mla­di struč­nja­ci ra­de za svet­ske kom­pa­ni­je i to baš odav­de, po­go­to­vo u di­zaj­nu auto­mo­bi­la… Da li je to no­va ener­gi­ja, kre­a­tiv­na in­du­stri­ja ko­ja nam mo­že do­ne­ti bol­ji­tak ali je, opet, ne ko­ri­sti­mo do­vol­jno?
– Pre sve­ga, da bi bi­li kon­ku­rent­ni na svet­skom tr­ži­štu po­treb­no je pri­hva­ti­ti nji­ho­va pra­vi­la. Ne po­sto­ji ono, kom­ši­jin ma­li pe­tlja ne­što sa saj­to­vi­ma pa će i me­ni na­pra­vi­ti je­dan – na do­đeš mi do­đem ti. Struč­nost se ce­ni i pla­ća. Znan­je i pro­fe­si­o­nal­nost su neo­p­hod­ni. E po­sle to­ga, mo­že­mo pri­ča­ti o pred­no­sti­ma na­šeg men­ta­li­te­ta i na­vi­ci. Sna­la­žlji­vost ko­ju smo raz­vi­li da nor­mal­no ži­vi­mo od po­čet­ka 90-ih, upor­nost da us­pe­mo u stva­ri­ma od ko­jih nas de­li go­mi­la pre­pre­ka. Uspe­šne mla­de pred­u­zet­ni­ke ko­je po­zna­jem kra­si bez­gra­nič­ni en­tu­zi­ja­zam i vol­ja da se od­mah pre­đe sa re­či na de­la, ne če­ka­ju­ći pro­me­ne u dru­štvu.

Iako si fir­mu osno­va­la sa­mo pre nekoliko go­di­ne, ovo­li­ki us­pe­si za krat­ko vre­me, u po­slu ko­ji ni­je ta­ko brz, za­i­sta mo­že sa­mo že­na zmaj! Ka­ko u sve­mu to­me uspe­vaš, a pri tom pu­no pu­tu­ješ, ra­diš čak i na Ma­le­zi­ji!
– Na­ziv fir­me Salt&Wa­ter alu­di­ra na mo­re, či­ji su osnov­ni sa­stoj­ci so i vo­da, ali ni­je ogra­ni­ča­va­ju­ći jer so i vo­da su ele­men­ti sva­kog ži­vog bi­ća u pri­ro­di. Jed­no­stav­no, neo­p­hod­ni su za sve. Uspeh fir­me pro­iz­i­la­zi iz do­sled­no­sti u kva­li­te­tu i po­sve­će­no­sti sva­ko­dnev­nim ak­tiv­no­sti­ma i za­da­ci­ma. Ne­ma man­je i vi­še va­žnih za­da­ta­ka i pro­je­ka­ta. Sva­ki je isto bi­tan i zah­te­va pu­nu pa­žnju. Po­red to­ga, iz­u­zet­no je va­žan tim. Imam sre­ću da se moj tim sa­sto­ji iz ta­len­to­va­nih mla­dih lju­di, žel­jnih iza­zo­va.

Dizajn jahti je u stvari vrh glamura, sjaj i raskoš. Luksuz!

Šta sve ide uz do­bro oprem­lje­nu jah­tu; ko­je su de­fi­ni­tiv­no sta­tu­sni sim­bol? Do ko­jih sve de­tal­ja in­si­sti­ra­ju na­ru­či­o­ci?
– Uz do­bro oprem­lje­nu jah­tu ide i ne­za­bo­rav­no uži­van­je pri plo­vid­bi, od­mo­ru u skri­ve­noj uva­li ne­tak­nu­te pri­ro­de, po­po­dne­vi­ma s pri­ja­tel­ji­ma dok je ukotvlje­na u ma­ri­ni, kao i u mno­gim dru­gim si­tu­a­ci­ja­ma (smeh).

Omil­je­ni ma­te­ri­ja­li?
– Vo­lim da eks­pe­ri­men­ti­šem kom­bi­nu­ju­ći no­ve ma­te­ri­ja­le sa pri­rod­nim ma­te­ri­ja­li­ma u si­ro­vom stan­ju. Ne­ki od njih se sma­tra­ju iz­u­zet­no luk­su­znim i eg­zo­tič­nim. Bi­ram ih po nji­ho­vim ka­rak­te­ri­sti­ka­ma, ka­ko se lju­di ose­ća­ju u nji­ho­voj bli­zi­ni, ka­kav tak­ti­lan i vi­zu­el­ni ose­ćaj iza­zi­va­ju. Naj­du­ža jah­ta ko­ju sam pro­jek­to­va­la je kon­cept mo­tor­ne me­ga­jah­te Eco Cha­me­le­on yacht 127’.

S ob­zi­rom da si i sa­ma je­dri­li­čar, do­bi­ja­ju li je­dri­li­ce na tren­du – u od­no­su na jah­te?
– Je­dri­li­ce ima­ju svo­ju ver­nu kli­jen­te­lu. Na­ža­lost, mno­go lju­di ne do­bi­je ni­kad pri­li­ku da se opro­ba u je­dren­ju i ve­ru­jem da je to je­dan od glav­nih raz­lo­ga za­što ne­ma­ju ono­li­ku pa­žnju jav­no­sti ko­li­ku za­slu­žu­ju, jer je uvek mno­go za­nim­lji­vi­je je­dri­ti ne­go po­sma­tra­ti je­dren­je. Pri iz­bo­ru vr­ste plo­vi­la, po­treb­no je ras­pi­ta­ti se i o ce­ni odr­ža­van­ja i pri­ve­za. Za sva­kog po­sto­ji pra­vo plo­vi­lo uko­li­ko je sve­stan svo­jih mo­guć­no­sti.

Danas morima i svim okeanima plovi više od deset luksuznih jahti nastalih po Svetlaninoj ideji, među kojima i naslednici jedne kraljevske porodice

Na­gra­da u Lon­do­nu za idej­no re­šen­je en­te­ri­je­ra no­vog bo­in­ga 787 VIP još je ve­ća kad se ima u vi­du da si u kon­ku­ren­ci­ji nad­ma­ši­la i Luft­han­zu i Džet er­vejz. Kad će bi­ti re­a­li­zo­van?
– To je je­dan od naj­ek­sklu­ziv­ni­jih do­ga­đa­ja u sve­tu in­du­stri­je avi­o­na i jah­ti. Me­ni i mom ti­mu na­gra­da je do­ne­la ener­gi­ju za no­ve iza­zo­ve i po­tvr­du da se mo­že­mo tak­mi­či­ti sa svet­skim tr­ži­štem. Pro­je­kat Bo­in­ga 787 je u vla­sni­štvu kli­jen­ta i zbog po­što­van­ja pri­vat­no­sti ni­sam u mo­guć­no­sti da ko­men­ta­ri­šem šta se sa njim de­ša­va. Biće mi ogrom­no za­do­voljstvo da ga vi­dim iz­ve­de­nog.

Da još osta­ne­mo na ne­bu. Sa­da di­zaj­ni­raš i je­dan luk­su­zni pri­vat­ni he­li­kop­ter…
– Tre­nut­ne va­zdu­šne pro­jek­te ne mo­gu da ko­men­ta­ri­šem iz istog raz­lo­ga, zbog pri­vat­no­sti. To je če­sto ce­na ovog po­sla.

Za­nim­ljiv je i di­zajn plu­ta­ju­ćeg ho­te­la s odvo­je­nim apart­ma­ni­ma na Zvor­nič­kom je­ze­ru. Ka­kvi su nje­go­vi iz­gle­di?
– Pro­je­kat je ra­đen za op­šti­nu Ma­li Zvor­nik. Iz­u­zet­no smo uži­va­li u ovom pro­jek­tu i ve­ru­jem da je to raz­log za­što je ova­ko do­bro pri­hva­ćen i na do­ma­ćem ali i na stra­nom tr­ži­štu. Po­zna­ti švaj­car­ski iz­da­vač ar­hi­tek­ton­skih knji­ga za­in­te­re­so­vao se da ga ob­ja­vi u iz­dan­ju naj­bol­jih svet­skih plu­ta­ju­ćih obje­ka­ta, a kon­tak­ti­ra­lo nas je i ne­ko­li­ko stra­nih fa­bri­ka ko­ji pro­iz­vo­de plu­ta­ju­će objek­te sa po­nu­dom za sa­rad­nju. Ma­li Zvor­nik ima po­ten­ci­jal­ne in­ve­sti­to­re.

Svetlanin plutajući hotel, s odvojenim apartmanima, na Zvorničkom jezeru u svetu je postao mera luksuza

Pre­tvo­ri­la si i sta­ru, za­pu­šte­nu tvr­đa­vu na ostr­vu Ma­mu­la, u Cr­noj Go­ri, u ho­tel s pet zve­zdi­ca! Iza­zov­no!?
– Iza­zov je bio sa­ču­va­ti Tvr­đa­vu ne­pro­men­je­nog spol­ja­šnjeg iz­gle­da i svu do­da­tu ar­hi­tek­tu­ru iz­ve­sti kao pri­vre­me­ne objek­te ko­ji se po po­tre­bi mo­gu uklo­ni­ti. Ovaj pro­je­kat po­seb­no mi je drag jer sam dve go­di­ne ži­ve­la u Her­ceg No­vom i če­sto slo­bod­no vre­me pro­vo­di­la na Ma­mu­li.

Na ostrvu Mamula staru tvrđavu pretvorila je u ugostiteljski objekat s pet zvezdica

Di­zaj­ni­ra­la si i na­o­ča­re a la Gu­glo­ve?
– Na­o­ča­re pro­tiv jet le­ga, pr­vi pro­iz­vod ove vr­ste na sve­tu, di­zaj­ni­ra­li smo za ho­land­ski start-ap po­kre­nut od stra­ne dvo­ji­ce mo­ma­ka iz Sr­bi­je. Ve­ru­jem da kom­bi­no­van­jem is­ku­stva ste­če­nih di­zaj­ni­ran­jem u raz­li­či­tim obla­sti­ma upra­vo na­sta­ju naj­za­nim­lji­vi­ja re­šen­ja. Za­to po­vre­me­no vo­lim da pri­hva­tim iza­zov i u obla­sti ko­ja ni­je uobi­ča­je­na za Salt&Wa­ter. Na Lon­don De­sign We­e­ku iz­la­ga­la je ita­li­jan­ska fa­bri­ka za ko­ju smo di­zaj­ni­ra­li no­vu ko­lek­ci­ju ul­tra luk­su­znih tuš ka­bi­na.

Ko­li­ko tvo­jih jah­ti i je­dri­li­ca već plo­vi, le­ti avi­o­na, ro­ni pod­mor­ni­ca, ko­li­ko je ras­ko­šnih vi­la u ko­ji­ma se džet-se­te­ri ba­ška­re, po­slov­nih lo­ka­la u Du­ba­i­ju…?
– Ne znam ta­čan broj, ali znam da imam još pu­no to­ga da di­zaj­ni­ram i pro­jek­tu­jem.

Ka­ko iz­gle­da­ju pre­go­vo­ri s bo­ga­ta­ši­ma, za njih tre­ba ima­ti po­se­ban fi­ling? Ko­li­ko na njih mo­žeš da uti­češ svo­jim pre­dlo­zi­ma?
– Mo­ji kli­jen­ti ce­ne i mo­je i sop­stve­no vre­me. Od­lu­či­li su se za Salt&Wa­ter jer im se svi­đa naš stil i sa te stra­ne u star­tu sam u do­broj po­zi­ci­ji. Ina­če, ret­ko do­la­ze u moj bi­ro, uglav­nom ja idem kod njih. Svi oni zna­ju ka­ko ra­dim i pre­po­ru­ču­ju me jed­ni dru­gi­ma. Pred­nost ovog po­sla je što je tr­ži­šte ma­lo, svi te zna­ju čim se do­bro po­ka­žeš. Na po­čet­ku pro­jek­ta odvo­jim vre­me da se upo­znam sa kli­jen­tom, da ra­zu­mem nje­go­ve žel­je i po­tre­be. Ve­ru­jem da je upra­vo iskre­nost u od­no­su sa kli­jen­tom i vre­me pro­ve­de­no u raz­go­vo­ru o nje­go­voj vi­zi­ji pro­jek­ta kru­ci­jal­no za do­bar di­zajn i za­do­vol­jnog kli­jen­ta.

Gde pro­vo­diš slo­bod­no vre­me, jer ono oči­to pre­sud­no uti­če na iz­vor tvo­jih ide­ja?
– Pro­vo­dim na vo­di ili po­red vo­de. U slo­bod­no vre­me je­drim ili su­dim je­dri­li­čar­ske re­ga­te.

Da li je ži­vot bez ma­šte re­a­lan?!
– Ži­vot bez ma­šte ne po­sto­ji. Svi ma­šta­ju, sa­mo na raz­li­či­te na­či­ne i o raz­li­či­tim stva­ri­ma.

Ve­tar u le­đa da­je ti…?
– Osmeh na li­cu kli­je­na­ta i nji­ho­va sre­ća ka­da vi­de go­tov pro­je­kat.

Uvek je izazov uklopiti elemente u ograničen prostor, da je praktično, lepo i sigurno, bez obzira da li je jahta, stambeni ili komercijalni prostor

Ka­ko će iz­gle­da­ti, ili ka­ko bi tre­ba­lo da iz­gle­da, (re)di­zaj­ni­ra­na bu­duć­nost; este­ti­ka živ­ljen­ja – ar­hi­tek­tu­ra kao od­raz stan­ja dru­štva.
– Su­vi­še smo se odvo­ji­li od pri­ro­de. Bi­lo bi nam pa­met­no da se vi­še ugle­da­mo na skan­di­nav­ske zem­lje. Pri­rod­no osve­tljen­je i pri­rod­ni ma­te­ri­ja­li su ne­za­men­lji­vi i po­treb­no je uvek ko­ri­sti­ti pun po­ten­ci­jal lo­ka­ci­je. Po me­ni, sva­ki obje­kat tre­ba da bu­de lo­gi­čan na­sta­vak sre­di­ne u ko­joj se na­la­zi. To ne zna­či da ar­hi­tek­tu­ra i en­te­ri­je­ri tre­ba da bu­du do­sad­ni, na­pro­tiv, po­nov­nim ot­kri­van­jem tra­di­ci­o­nal­nih ma­te­ri­ja­la no­vim teh­no­lo­gi­ja­ma i ukr­štan­jem sa no­vim pa­met­nim ma­te­ri­ja­li­ma otva­ra se bes­ko­na­čan spek­tar no­vih mo­guć­no­sti ko­je sa­mo če­ka­ju da bu­du is­tra­že­ne.

(Borjana Simić/The Prestige)

Preporučujemo vam i sledeće:







Untitled