Kako će Bregzit zaista uticati na ekonomiju Velike Britanije u narednih deset godina?

Kako će Bregzit zaista uticati na ekonomiju Velike Britanije u narednih deset godina?

U proteklih nekoliko dana nemir na granici Britanije i Severne Irske je došao u centar pažnje i preusmerio fokus sa prethodne glavne teme političkih dešavanja u UK; pregovora oko troškova koji bi usledili u slučaju najgoreg ishoda Bregzita

Ovo pitanje i dalje ostaje bez odgovora. David Davis je priznao da su vlasti u Velikoj Britaniji nedovoljno učinile kako bi modelirale uticaj tvrdog Bregzita, dok je Dom Lordova kreirao izveštaj o uticaju u slučaju nemogućnosti postizanja sporazuma u vezi Bregzit.

Problem je što je veoma teško izvršiti ekonomsku analizu u situaciji u kojoj ima toliko nepoznatih faktora. Primera radi, setimo se zloglasnog izveštaja Trezora, objavljenog u maju 2016. godine, koji je analizirao kratkoročni uticaj u slučaju da građani Britanije odluče da napuste EU.

Ova analiza predviđa da će do sledećeg leta nezaposlenost u zemlji bude između 400.000 i 800.000, a privreda u recesiji. UK još uvek nije došla do tog stepena jer nezaposlenost nastavlja da pada, i na 4,3 odsto predstavlja najnižu stopu nezaposlenosti od perioda 70-ih godina.

Pored toga, nijedan glavni forekaster ne predviđa recesiju sledeće godine. Jedina stvar koju je izveštaj uspeo da predvidi je pad funte, što je izuzetan uspeh, s obzirom da je pad i rast valute najteže predvideti.

Čvrsti Bregzit bi nesumnjivo smanjio trgovinu UK sa Evropom

Hamiš MekRae postavlja pitanje; šta se može sa sigurnošću reći o troškovima tvrdog Bregzita?
A zatim daje tri predloga. Prvi od njih je da ekonomski poremećaji uvek štete rastu. Što je Bregzit teži, to će se brže ekonomija Velike Britanije odvojiti od evropske. Kada se uzme u obzir desetogodišnji period, zaključak je da šta god da se dogodi u pregovorima biće u senci ekonomskih faktora.

Međutim, ono što možemo reći je da što je veći šok, to je veći gubitak proizvodnje, a šokovi koji oštete uvoz su manje ozbiljni od onih koji oštete izvoz.

Bregzit neće uzrokovati potpuni slom trgovine sa Evropom, već je ovde reč o gubitku na kliznoj skali od nule do recesije slične onoj iz 2008. godine. Ali, ovaj šok neće trajati duže od godinu dana.

Ekonomije su veoma robusne prilikom prilagođavanja ako imaju fleksibilnu valutu. Teški Bregzit bi značio da će devizni kurs potrajati i da će zemlja postati super-konkurentna. Tome u prilog ide činjenica da je u poslednjiih nekoliko meseci, poraslo proizvodno samopouzdanje.

Teški Bregzit bi značio da će devizni kurs potrajati i da će zemlja postati super-konkurentna

Pored toga, s obzirom da će u narednom periodu biti potrebno distanciranje od ostatka Evrope, u trgovinskom smislu, a teši činjenica da je taj proces već počeo. Naime, iako je u javnosti uvreženo mišljenje da polovina trgovinske razmene Velike Britanije odlazi na EU, to nije istina, jer stvarni ukupan iznos trgovinske razmene UK i EU iznosi oko 40 odsto.

Kada je reč o uvozu, polovina dobara, tačnije 54 odsto, koje UK uvozi je iz zemalja EU, ali je taj udeo smanjen sa 58 procenata, koliko je iznosio 2002. grodine.

Da li bi tvrdi Bregzit zaista doprineo da se stvari u ekonomiji Velike Britanije toliko promene za 10 godina, u odnosu na razvoj situaciju u slučaju da je ishod referenduma bio drugačiji?

Sa negativne strane tvrdi Bregzit bi značio gubitak otvorenog pristupa velikom, ali sporo rastućem tržištu. Sa pozitivne strane Britanija će biti prisiljena da se fokusira na još veća i brža tržišta, ali će to u početku, bez pristupa novim trgovinskim sporazumima, potrajati.

Hamiš MekRae zaključuje da će ekonomija UK na kraju biti bolja nego danas, zbog same činjenice što će biti prisiljena da se fokusira na ostatak sveta, a ne na Evropu. Međutim, nedvosmisleno je nastao problem u odnosima između dva politička subjekta, što iziskuje dug period tranzicije i neophodnost razumevanja sa obe strane, bez obzira na krajnji rezultat.

Preporučujemo vam i sledeće:







Untitled