BRANKO GREGANOVIĆ, NLB – Više verujem u štednju nego u potrošnju

BRANKO GREGANOVIĆ, NLB – Više verujem u štednju nego u potrošnju
Pobednici nisu oni koji nikada ne pogreše, pobednici su oni koji nikada ne odustanu

Činjenica da je Slovenija među državama sa najvećim obimom investicija u Srbiji i među najvećim trgovisnkim partnerima Srbije, rezultira izuzetno aktivnom saradnjom dve zemlje i njihovih privrednika, što celu NLB Grupu čini odgovarajućim partnerom za sve

Po završetku studija ekonomije, Branko Greganović je magistrirao ekonomiju na Ekonomskom fakultetu u Ljubljani a potom  menadžment na London Business School Univerzitetu, u Londonu. Pre dolaska na čelo Izvršnog odbora  NLB Banke Beograd, maja 2014, radio je u Narodnoj banci Slovenije, Ministarstvu finansija Slovenije, i Societe Generale banci. Projektno je sarađivao sa Svetskom bankom i USAID. Kao menadžer sa bogatim međunarodnim iskustvom u javnom i privatnom sektoru, korporativnim finansijama i restrukturiranju, vodio je tim M&A savetnika u procesu formiranja Grupe Droga Kolinska,  a nakon toga, u ulozi finansijskog direktora Grupe. Takođe, vodio je i projekte naplate problematičnih kredita u Hypo Alpe Adria banci u Hrvatskoj iz centrale banke u Klagenfurtu.

– Na tržištu, posebno kada je na njemu ovako oštra konkurencija kakva je u srpskom bankarskom sektoru, samo ako pažljivo pratite potrebe i očekivanja klijenata i ako svaki član vašeg tima da svoj maksimum, možete  postići željene ciljeve – kaže za portal The Prestige,  i ne krije da novac više voli da proizvodi nego da troši. Nema dilemu, da bi i milionske svote, kada bi imao uložio  IT tehnologiju, do poslednjeg centa, odgovara  u šali.

Moj posao je da konstantno nalazim nove načine da kao banka budemo što efikasniji

Koliko ste zadovoljni postignutim u prošloj godini?
– Od 2015. naši rezultati su sve bolji i imam sve razloge da budem zadovoljan. Prošle godine, podržali smo privredu i građane sa preko 220 miliona evra, što je za gotovo 50 odsto više nego prethodne. Kad je reč o radu s fizičkim licima, pozicionirali smo se među najbrže rastuće banke na tržištu. I u segmentu poslovanja sa privredom smo ostvarili značajan rast, uprkos činjenici da se zaduživanje privrede u proteklom periodu uglavom zadržavalo na istom nivou, odnosno značajnijeg kreditnog rasta na tržištu nije bilo. Ipak, posebno sam ponosan na poslovanje sa agro biznisom, u koje smo ušli pre tri godine, a već danas imamo 10 odsto tržišta. Činjenica da smo 2015. u agro segment plasirali pet miliona evra, a prošle godine gotovo 50 miliona evra, dovoljno govori.

Tvrdite da je Srbija najveće tržište u regionu, ali je i konkurencija  velika? Šta je to što vas stavlja ispred drugih?
– Treba imati u vidu da je NLB banka Beograd deo slovenačke NLB Grupe, najveće bankarske grupacije čije sedište je u ovom regionu i čiji je strateški fokus poslovanja usmeren isključivo na tržišta bivše Jugoslavije. Samim tim, Srbija za našu grupaciju nije samo jedno od tržišta na kome posluje, već zaista tržište koje u poslovnim planovima grupe ima strateški značaj, najveći uz Sloveniju. I činjenica da je Slovenija među državama sa najvećim obimom investicija u Srbiji i među najvećim trgovisnkim partnerima Srbije, rezultira izuzetno aktivnom saradnjom dve zemlje i njihovih privrednika, što nas i celu NLB Grupu čini odgovarajućim partnerom za sve one čiji su lični i poslovni planovi vezani za Sloveniju, kao i za ostale države ovog regiona u kojima smo prisutni.

Koliko vas to, što ste banka iz Slovenije, stavlja isped drugih stranih banaka u očima građana?
– Ponovio bih da je Srbija strateško tržište za našu grupu, što znači da mi u NLB Banci Beograd u svakom trenutku možemo da računamo na podršku, razmenu znanja i iskustva i transfer tehnologija, pre svega iz matične, ali i ostalih banaka u region, a to je svakako na kraju benefit za naše klijente. Ne treba zanemariti ni uticaj tradicije, mi u ovom regionu smo navikli da radimo jedni sa drugima; što nas čini bližim korisnicima naših usluga.

Za Srbiju bi trebalo da bude poboljšanje kreditnog rejtinga na nivo od najmanje tripl B, a pozitivan signal biće i potpisivanje novog aranžmana sa MMF sredinom godine

Kakva je vaša projekcija za ovu godinu, u pogledu inflacije i međunarodnog kreditnog rejtinga Srbije? Zašto je međunarodni kreditni rejting od presudnog uticaja na visinu kamatnih stopa dinarskih kredita?
Očekujemo da se, sada već višegodišnji, trend niske i stabilne inflacije, nastavi a za povećanje kreditnog rejtinga Srbije od značaja je nastavak fiskalnih reformi i dobri fiskalni rezultati očuvanje cenovne stabilnosti i povoljna kretanja u bankarskom sektoru. U Srbiji je sigurno poboljšanje kreditnog rejtinga imalo značajan uticaj na niže kamate, posebno kada izvori finansiranja dolaze iz inostranstva. U konačnu cenu koju korisnik kredita plaća banci ulaze i troškovi koji se odnose na rizik zemlje, pa su i kamate na zajmove niže srazmerno učešću tih troškova, što je doprinelo da kamate dostignu najniži nivo u poslednjih dvadesetak godina. Verujem da je za sve nas još značajnije što je viši kreditni rejting posledica promene percepcije Srbije u očima međunarodnih finansijskih institucija, koje u Srbiji prepoznaju stabilno tržište i pozitivan trend u sprovođenju neophodnih reformi.

Koliko je u očima onih koji imaju novac, Srbija privlačna destinacija?
– Povećanje kreditnog rejtinga Srbije je pokazatelj bolje slike Srbije u očima potencijalnih investitora, kojima je stabilnost i predvidivost ekonomskog okruženja najvažniji preduslov za pokretanje investicija na određenom tržištu. Srpsko tržište se s pravom posmatra kao tržište s potencijalom i očekujem da će u Srbiji doći do rasta investicija, bez kojeg nema ekonomskog, a samim tim ni rasta u bankarskom sektoru. U tom kontekstu, jedan od najvažnijih ciljeva za Srbiju bi trebalo da bude poboljšanje kreditnog rejtinga Srbije na nivo od najmanje tripl B, jer je to najniži  rejting koji bi mogao da privuče kvalitetne investitore. Još jedan pozitivan signal biće potpisvanje još jednog aranžmana sa MMF-om koji se očekuje sredinom godine.

NLB Banka malim i srednjim preduzećima nudi široku lepezu proizvoda i usluga

Pre dve godine najavili ste da će agrar biti vaš strateški segment… Šta je to danas što je najisplativije u poljoprivredi?
– Podrška agrobiznisu je zaista u protekle tri godine jedan od strateških prioriteta u našem poslovanju, izuzetno sam zadovoljan saradnjom sa srpskim domaćinima. Dobri rezultati su nas motivisali da obezbeđujemo sve značajnija sredstva za podršku poljoprivrednicima, naš tržišni udeo dostigao je 10 odsto, a u timu koji sa poljoprivrednicima sarađuju direktno, na poljima, sada radi 30 ljudi. Na pitanje isplativosti u poljoprivredi nije jednostavno odgovoriti, jer polazna tačka nije ista za sve. Uzgoj žitarica je dobar izbor za Vojvodinu, ali na jugu zemlje bi to pre bilo stočarstvo, posebno kada imamo u vidu podsticaje države koji su stočarima na raspolaganju, ili voćarstvo. Ipak,sigurno treba razmišljati o zaokruživanju proizvodnje, angažovanju na nekoj vrsti prerade, i kako ne prodavati sirovine, već gotove proizvode što je mnogo isplativije. U tom smislu, udruživanje je svakako dobro rešenje, više udruženih proizvođača će lakše obezbediti sve što je potrebno za zaokruženu proizvodnju, lakše obezbediti plasman zbog veće količine robe.

Šta bi značila liberalizacija monetarne politike u Srbiji?
– Referentna kamatna stopa je osnovni instrument monetarne politike NBS i ovu stopu NBS primenjuje u sprovođenju glavnih operacija na otvorenom tržištu, a svako treba imati u vidu i ostale instrumente koji doprinose razvoju finansijskog tržišta: operacije na otvorenom tržištu (repo operacije), obavezna rezerva, kreditne i depozitne olakšice, intervencije na deviznom tržištu. Usled niske inflacije u proteklih nekoliko godina i finansijske stabilnosti, smatramo da su se stekli uslovi za smanjenje ili oslobađanje sredstava iz obavezne rezerve. To bi bankama omogućilo da dodatna sredstva usmere na podršku građanima i privredi,  po uslovima koji su povoljniji od trenutnih.

Mala i srednja preduzeća čine više od 90 odsto privrednih subjekata u Srbiji, kreiraju više od polovine BDP i oko dve trećine radnih mesta

Na koji način NLB može da pospeši razvoj malih i srednjih preuzeća?
– Mala i srednja preduzeća su izuzetno značajan deo naše ekonomije – ona čine više od 90 odsto privrednih subjekata u zemlji, kreiraju više od polovine bruto domaćeg proizvoda i oko dve trećine radnih mesta. Zato čvrsto verujemo u to da je da ovom segmentu, kao i preduzetnicima, potrebno obezbediti maksimalnu podrška.
NLB Banka malim i srednjim preduzećima nudi široku lepezu proizvoda i usluga, od vođenja poslovnih računa, elektronskog bankarstva, usluga platnog prometa, dokumentarnih poslova i garancija, do različitih tipova finansiranja. Najveće je interesovanje za kredite za obrtna sredstva, namenjene finansiranju sirovina, obaveza prema dobavljačima, dopunu zaliha, finansiranje izvoza i izmirenje različitih vrsta potraživanja, za nabavku materijala, goriva, gotovih proizvoda i robe, kao i refinansiranje postojećih kredita. Kako bi izašli u susret privrednicima, klijentima je omogućeno da svoje obaveze izmiruju u skladu sa dinamikom poslovnih prihoda – u mesečnim, tromesečnim ili šestomesečnim anuitetima.

Zbog fetiša novca, bankarstvo je nedokučivo javnosti. Od toga da je samo po sebi uzbudljivo, rizično, do predubeđenja da je to posao kao da se za doručak, ručak i večeru jede kavijar i pije šampanjac! Kako bi vi opisali svoj posao?
– Podsetili ste me na one šale koje se pojavljuju na interentu na temu raznih zanimanja – šta moji prijatelji misle da radim, šta moji roditelji misle da ja radim, a šta ja u stvari radim. Ovakva slika i ne čudi toliko, ako imamo u vidu da bankari rade s novcem. Moj posao je, pre svega, da zajedno sa svojim timom konstantno nalazim nove načine da kao banka budemo što efikasniji, da kreiramo uvek novu vrednost za klijente, da unapredimo njihovo korisničko iskustvo i doživljaj naše banke. Jer na tržištu, posebno kada je na njemu ovako oštra konkurencija kako je u srpskom bankarskom sektoru, samo ako pažljivo pratite potrebe i očekivanja klijenata i ako svaki član vašeg tima da svoj maksimum možete da postignete željene ciljeve. I, da budemo realni, opstanete na tržištu.

Na šta rado trošite novac?
– Novac najradije trošim na male životne radosti poput putovanja, pozorišta, dobre hrane, dobrog vina, ali zapravo više verujem u štednju nego u potrošnju.

IT SEKTOR JE BUDUĆNOST
Da ste stranac koji dolazi u Srbiju, u šta bi uložili novac: sto hiljada i milion evra?
– Bez obzira na to gde bih ulagao, da li u Srbiji, Sloveniji (iz koje dolazim) ili bilo gde drugde, sigurno bih uložio u biznis koji uključuje savremene IT tehnologije. To je svakako jedini pravac u kome treba razmišljati jer  prema  analizama Svetskog ekonomskog foruma, godišnje u svetu nestane 15 odsto poslova, a istovremeno nastane oko 70.000 novih zanimanja. U sledećih četvrt veka, nestaće oko 40 odsto današnjih poslova. To treba imati u vidu i kada razmišljamo o poslu koji ćemo pokrenuti, i kada usmeravamo svoju decu u smislu obrazovanja, jer će u budućnosti oni morati s jedne strane da budu visoko obrazovani u tehnološkom smislu, a istovremeno da razvijaju znanja i veštine za obavljanje aktivnosti koje kompjuteri ne mogu da obavljaju.

(The Prestige /Svetlana Nikolić Petrović)

Preporučujemo vam i sledeće:







Untitled