Srbija dobija prvu digitalnu farmu

Srbija dobija prvu digitalnu farmu

U Krivaji kod Bačke Topole, otvara se prva digitalna farma, ne samo u Srbiji, nego i u regionu, koja će označiti novi korak u poljoprivrednoj proizvodnji

Osnivač Digitalne farme, Naučni institut Biosens iz Novog Sada, u okviru projekta Antares, koji zajednički finansiraju EU i Vlada Srbije, u malom bačkom selu smestiće najsavremeniju inovativnu tehnologiju u oblasti precizne poljoprivredne proizvodnje.

Svoj dom na Digitalnoj farmi, smeštenoj u okviru poljoprivrednog preduzeća Krivaja d.o.o. dobiće i inteligentni roboti Lala i Sosa, senzori za određivanje vlažnosti zemljišta i lista i za detekciju trenutnih potreba biljke za azotom, sonde za elektromagnetnu provodljivost zemljišta, hiperspektralna vizija za rano otkrivanje bolesti biljaka, dronovi za mapiranje terena i praćenje rasta kultura, komunikacioni sistemi Lora za prenos informacija sa njive do servera, Agrosens – digitalna platforma za praćenje stanja useva.

– Digitalna farma treba da sve ove informacione tehnologije za unapređenje proizvodnje približi ljudima koji se bave poljoprivredom, tako što će se oni na licu mesta uveriti kako senzori i roboti funkcionišu. Cilj je i da od njih dobiju nepristrasan naučni savet, kako bi došli do toga šta je najbolje za njihovu farmu, bilo da je reč o velikim preduzećima ili malim gazdinstvima – objašnjava za Večernje novosti Vesna Bengin, direktorka instituta Biosens.

Ona će imati svoj fizički – mašine i robote – i virtuelni deo, koji čini Agrosens platforma, potpuno besplatna, putem koje se mogu dobiti podaci o usevima, precizna vremenska prognoza za određenu lokaciju i satelitski snimci.

– Roboti su tu da urade neke poslove umesto čoveka. Na primer, kada čovek gleda jabuku, ona mu izgleda crveno i zrelo, ali uz pomoć robota sa kamerom vidimo da u njoj još nema maksimalne količine šećera i da je bolje sačekati još koji dan, kako bi ona bila slađa, a time i njena otkupna cena veća – navodi Bengin.

– Veštačka inteligencija može dati preporuku šta da se radi, ali samo čovek može da odluči da li će to i uraditi. Primera radi, postoji nekoliko stotina različitih sorti soje i u zavisnosti od geografske lokacije poljoprivrednik može da zaseje soju koja daje najveći prinos, ali je i neotporna na sušu ili kišu. S druge strane može da uzme neku otporniju, ali je prinos manji. Veštačka inteligencija je tu da predloži mogućnosti i rešenja, odnos između rizika i profita, ali konačna odluka zavisi od volje čoveka – objašnjava Bengin.

Preporučujemo vam i sledeće:







Untitled