SRĐAN KNEŽEVIĆ – Nemam vremena da trošim novac

SRĐAN KNEŽEVIĆ – Nemam vremena da trošim novac
Nisam strog poslodavac. Cenim rad. I rad nagrađujem

Vlasnik jedne od najvećih imperija na Balkanu, Knez petrola, a biznis je uveliko proširio: 140 cisterni za prevoz nafte, dva broda tankera na Dunavu, farme, proizvodnja motornog ulja… Na Forbsovoj listi je među vodećim Srbima, i ovdašnji najveći partner Gaspromnjefta za koga vrši kompletan transport i logistiku u Srbiji i BiH. Za The Prestige ekskluzivno otkriva kako je tekao njegov uspon i kakve sve još planove ima

Poslovna zgrada Knez petrola u predgrađu Zemuna nalik je desetinama sličnih. Očekivanog luksuza nema ni u kancelariji prvog čovjeka kompanije: Srđana Kneževića (38). Tek nekoliko papirića u pravilnom nizu ukazuje da se sa tog radnog stola vode ozbiljni poslovi. Ambijent običan, nadrealan, s obzirom da je njen vlasnik danas, po Forbsovoj listi, među najbogatijim u Srbiji. Iako je u poziciji da bira od Monaka do egzotičnih ostrva, za život je izabrao rodnu Batajnicu. Tu je i  odrastao; u radničkoj porodici koja se bavila poljoprivredom. Od 15. godine pomagao je u obradi zemljišta, a već u 20. registrovao privatnu firmu. Danas je vlasnik desetak kompanija, strateški partner Gaspromnjefta (ex NIS), i najveći domaći brend u prometu nafte i derivata, u čijem je vlasništvu blizu 90 benzinskih stanica u Srbiji, 100 cisterni u Srbiji i 40 u Republici Srpskoj, gde je pre tri godine u Banja Luci osnovao firmu. Prvi je i u agraru. U vlasništvu Knez Agrara je više od 5.000 hektara najplodnijeg vojvođanskog zemljišta, ali i farma na 100.000 kvadrata. U vlasništvu je i nekadašnja kompanija Lika Sistem (30.000 kvadrata), na sedam hektara na Zrenjaniskom putu. Osnovao je firmu Knežević Petrol, i kupio firmu MB Gas sa velikim skladištem nafte – tečnog gasa u Padinskoj skeli. Pokrenuo je proizvodnju motornog ulja Knez Petrol, na kompleksu od pet hektara kod Šimanovaca, kao i veliku fabriku za poizvodnju ADBLU-a. Pod zakup je uzeo nekada najveći poljoprivredni kombinat PIK Zemun, u nameri da ga u najskorije uknjiži u svoju imovinu. U toku su, takođe, pregovori o kupovini velike naftne kompanije u Republici Srpskoj, i jedne velike proizvodne firme u Srbiji. Ova druga nije iz oblasti nafte ni agrara.

Pošto nije bilo puno dece u porodici, i otac i deda jedva su čekali da stasam da mogu da pomognem na njivi. Tako sam se već sa 13-14 godina bavio poljoprivredom

Firmu ste osnovali 2003. a već danas ste lider u regionu u prometu nafte. Kako je išla ta ekspanzija?
– Bavili smo se transportom nafte i naftnih derivata za druge benzinske stanice; u to vreme imali smo dve cisterne. Prvu benzinsku stanicu otvorili smo 2003. u Stubinama kod Obrenovca. Nakon pet godina i drugu na Ibarskoj magistrali, u Rušnju, pa sledeću 2009. Godina 2011. bila nam je prekretnica, u smisli širenja veleprodaje i snabdevanje malih benzinskih pumpi, do krajnjih korisnika. U zakupu ili vlansištvu, 2012. imali smo već 27 benzinskih pumpi. Sada imamo 88, a za mesec-dva, otvaramo još tri. Takođe, imamo 100 cisterni u Srbiji, i 40 u Republici Srpskoj, gde smo pre skoro tri godine osnovali firmu Knez petrol. Imamo ambicija ka širenju posla u Republici Srpskoj. U toku su pregovori o kupovini jedne naftne kompanije u RS, nadam se da ćemo to završiti u naredna tri meseca.

Promet Knez petrola se 2012. udvostučuje, a danas ste vlasnik već nekoliko kompanija…
– Pošle godine smo kupili veliki poslovni kompleks na Zrenjaniskom putu od 30.000 kvadata, koji se prostire na sedam hektara zemljišta. To je nekadašnja  firma Lika sistem, koja je bila u stečaju. Sada renoviramo tu poslovnu zgradu gde planiramo preselenje početkom avgusta. Okončavamo pregovore za kupovinu firme PIK Zemun, koju smo 2016. uzeli u zakup. Tu obrađujemo 2000 hektara zemlje, imamo i farmu od 1600 krava. U toj firmi sam zatekao haos:  krave su bile bez hrane, radnici bez plate unazad tri godine, a 5000 hektara zemlje otuđeno za budzašto. Povećali smo stočni fond i podigli muzni prosek krava na 35 litara dnevno, kao i broj radnika na 300. U okviru kompanije Knez petrol imamo i fabriku za proizvodnju motornog ulja Knez petrol, čiji se proizvodni pogon nalazi na kompleksu od pet hektara, u Krnjaševcima kod Šimanovaca. Tamo smo pre dve godine otvorili veliku fabriku ADBLU-a, koji se koristi za Euro 5 i Euro 6 motore. Koriste ga svi noviji automobili i kamioni, jer smanjuje zagađenost. U pogledu snabdevenosti sa ADBLU-om, pokrivamo 85 odsto potreba tržišta Srbije. Takođe smo osnovali firmu Knežević Petrol koja se bavi uvozom mazuta, kupili firmu MB Gas, u čijem su posedu 19 benzinskih pumpi, dve barže, dva broda tankera na Dunavu, i veliko skladište nafte-tečnog gasa u Padinskoj skeli.

Knez Agrar u Vojvodini ima 10.000 hektara zemljišta, a tu su i farme od 56.000 svinja i 1.800 krava

Mladi ste ušli u biznis, ko vam je davao instrukcije?
– Deda mi je bio oslonac, učestvovao je u donošenju nekih mojih odluka i uticao na formiranje mojih radnih navika. Već sa 13-14 godina sam se bavio poljoprivredom. Moji roditelji i deda po majci, sa kojim smo živeli u Batajnici, gde su moji satrosedeoci, bavili su se poljoprivredom. Imali su farmu od 400 svinja. Krajem 70-ih, kada sam se rodio, razvijali su gazdionstvo. Deda koji je radio u društvenoj firmi, BIM Slaviji, napustio je da bi se posvetio gazdinstvu. U to vreme to je bilo čudno, jer niko nije napuštao državni posao. Otac, koji je radio u istoj firmi kao i deda, takođe je kasnije napustio firmu da bi radio na zemlji. Deda je od dece imao samo moju majku. Ona je radila u Ikarbusu. Pošto nije bilo puno dece u porodici, jedva se čekalo da stasam da mogu da pomognem na njivi.

U početku ste se bavili transportom nafte, a onda kasnije krenuli i sa prometom? Otkud u sektoru energetike?
– Imali smo problem sa nabavkom goriva za obradu zemlje kada su bile one nestašice. Prepoznao sam u tome šansu. U početku su to bile male količine, za snabdevanje komšija i poznanika čije su se porodice takođe bavile poljoprivredom. Imao sam 20 godina kada sam ozbiljnije počeo da se bavim prometom nafte. To je bilo vreme haosa, anarhije, reket se smatrao normalnim, a neposlušnost plaćala glavom. Ulog je bio veliki. A uspeh dugujem sopstvenoj upornosti i radu. Istrajao sam, jer sam bio ludački hrabar. Deda je govorio da samo mladost nosi hrabrost.

Jedina ste domaća firma, od sedam naftnih kompanija koje posluju u Srbiji.  I najuspešniji, odmah posle NIS-a, sada u većinskom vlasništvu Rusa. Kako ste uspeli da budete prvi među takvom  konkurencijom?
– Već pet godina smo najzastupljeniji na tržištu nafte, odmah posle NIS-a. Iza nas je šest kompanija: OMV, Lukoil, Helenik petroleum, Petrol, Mol, Šel. To su multinacionalne kompanije sa razgranatom mrežom na Zapadu. Da bi se kao jedina domaća kompanija izborili sa takvom konkurencijom potrebno je puno snage i upornosti. Unosimo nove ideje, svake godine širimo prodajnu mrežu, kartični sistem i malopodaju. Gaspromnjeft je naš strateški partner. Kupovinom NIS-a, 2008. preuzeo je rafineriju u Novom Sadu i Pančevu, i 400 benzinskih pumpi. Njihov dolazak nije nas uplašio. Tada smo bili suviše sitni da bi smo ih doživeli kao konkurenciju. Danas za njih radimo kompletan transport i logistiku na teritoriji Srbije i BiH. I imamo njihovo puno poverenje.

Cena zemlje u Vojvodini je šest puta veća nego pre 10 godina. Ipak svi kupujemo zemlju, jer je to najsigurnije uložen kapital

Kako je došlo do ideje za strateškim partnerstvom sa ruskom kompanijom Nestro petrol u BiH? Kakva su vam tu iskustava?
– Pregovori za uvođenje kartičnog sistema sa Nestro Petrolom iz Banja Luke su trajali mesec dana. Prethodno je direktor Nestro Petrola, Anton Ozarov, bio kod nas u Beogradu. Ugovorom je predviđeno da kupci iz Srbije na njihovim pumpama  u Republici Srpskoj dobiju gorivo po povlašćenoj ceni, i obrnuto, da kupci iz RS, kada su u Srbiji, na pumpama Knez Petrola dobiju gorivo po nižoj ceni. Nakon  potpisivanja ugovora sa Nestro Petrolom, pre tri godine, u Banja Luci smo osnovali svoju firmu. Širenjem naše kartične mreže na teritoriji Republike Srpske,   korišćenje kartičnog sistema podigli smo za 17 odsto. Za sada ne planiramo proširenje kartičnog sistema na zemlje u regionu. S obzirom da smo angažovani oko  kupovine jedne naftne kompanije u RS. Ali i kupovine još jedne velike kompanije u Srbiji. To je firma sa hiljadu zaposlenih, sa velikim učešćem na našem tržištu. Nije iz oblasti nafte i agrara, bavi se proizvodnjom.

Prošle godine se pominjalo da će Knez Petrol promeniti vlasnika. Turci su vam ponudili 100 miliona evra!  Zašto ste odustali?
– Da, sa naftnim gigantom iz Turske su vođeni pregovori o prodaji Knez Petrola, sa vlasništvom od 100 odsto. Bio je prisutan i ambasador Turske u Srbiji. Nama je bila neprihvatljiva cena. Ponudili su nam 136 miliona evra, što nam je takođe bilo neprihvatljivo. Nismo se izjasnili sa cenom, možda bi pristali da su prvobitnu cifru podigli za 100 odsto.

Prema Forbsovoj listi, 2014 . bili ste među prvih pet najbogatijih ljudi u Srbiji, a 2016. među prva tri. Da li ste danas najbogatiji u Srbiji?
– Mi smo 2012. imali veliki skok, udvostričili smo promet. Nastojimo da se održimo  na tom nivou. Ali u Srbiji ima jakih privrednika. Nije umesno da se hvalimo. Neka o našim rezulatatima govore drugi.

Od 2014. investirate u agrar da bi Knez Agrar u Vojvodini imao već 10.000  hektara zemljišta. Kako izgleda vaše gazdinstvo?
– Trenutno obrađujemo oko 5000 hektara zemlje. Imamo farmu od 56.000 svinja, na 35.000 kvadrata u Ljukovu kod Inđije. I farmu od 1.800 krava, na 85.000 kvadrata u PIK Zemunu. Videćemo kojom ćemo dinamikom još investirati u kupovinu zemlje; zavisi od tržišnih uslova. Danas je cena zemlje u Vojvodini šest puta veća u odnosu na period pre 10 godina, kada je iznosila 2.000 evra po hektaru. Cena zemlje vrtoglavo raste. Na cifru od 12-13.000 evra, koliko košta hektar zemljišta u Vojvodini, za 25 godina ne možemo povratiti investiciju. Kažemo, da se ne isplati ulagati u zemlju. Ipak svi kupujemo zemlju, jer je to najsigurnije uložen kapital.

Imam kuću i na moru i planini, gdje boravim jedva 10 dana u godini. Najviše provodim u autu. U obilasku benzinskih pumpi i imanja mesečno pređem 15.000 kilometara

Imate li planove u mesnoj industriji, s obzirom da nisu uspjeli pregovori oko kupovine Juhora?!
– Bili smo u prgovorima sa gospodinom Miroslavom Miškovićem. Ali se nismo dogovorili. Sporna je bila cena. Razlika između prodajne cene i cifre koju smo bili spremni da platimo iznosila je skoro tri i po miliona evra.

Da li je tačno da ste imali samo 29 godina kada ste postali vlasnik jahte?
– Da, 2011. sam kupio jahtu, Princes 56, koja je usidrena na Crnogorskom primorju.

Šta vas odmara, ispunjava u slobodnom vremenu?
– Retko imam vremena za odmor. Sa porodicom letujem na Crnogoskom primorju, a zimi, za novogodišnje praznike na Kopaoniku. Imam kuću na moru i planini, gde boravim jedva 10 dana u godini. Za jahte i krstrenje, kao i noćni život, nemam vremena. Najaviše provodim u autu. U obilasku benzinskih pumpi i imanja   mesečno pređem 15.000 kilometara. Jedan deo zemlje nam je između Batajnice i Zemuna, a drugi na potezu Krčedin-Marazit-Beška-Inđija. Tamo sam vikendom.  Moj hobi su konji. Imam šest lipicanera. Ponekad ih upregnem i fijakerom obilazim imanja. Uživam u vožnji fijakerom. Volim konje. U inostranstvo idem samo kada moram. Posao me za sada ispunjava.

Želje, ambicije?
– Da steknem još ovoliko koliko sam napravio do sada. Imam 2200 zaposlenih. Ambicija mi je da taj broj udvostučim, kroz nove projekte, jedan u Srbiji, drugi u Republici Srpskoj.

(Svetlana Nikolić Petrović /The Prestige)

Preporučujemo vam i sledeće:







Untitled