Katanić – Završni račun je jedina moć

Katanić – Završni račun je jedina moć
Tanasije Katanić: Geografska prednost Srbije je šansa za manje privrednike

Kompanija Prizma danas je zaštitni znak ne samo Kragujevca nego i Srbije, a njihov najpoznatiji proizvod, pulmo inhalator, po kvalitetu je rangiran među prvi pet u svetu!

Sedamdesetih je studirao mašinstvo, osamdesetih je radio u nekada najpoznatijem kragujevačkom gigantu,  da bi 1990. osnovao svoju firmu – Prizma, koja je danas zaštitni znak Kragujevca. A Tanasije Katanić jedan od najuglednijih privrednika i najstrasniji vinar ovog kraja.
Visoko specijalizovanim kadrom u oblasti zdrvstvene elektronike, distributivnom mrežom u regionu i Evropi, Prizma je uspela  da se pozicionira kao vodeći  brend. Njen najpoznatiji proizvod  pulmo inhalator, po kvalitetu, nezvanično je rangiran među prvi pet u svetu.
– Firma raspolaže stručno-razvojnim  timom, sa ambicijom da svake godine u svojoj paleti  ima  nov proizvodNe sluteći da će u godinama koje dolaze, upravo Katanićev inovativni nerv biće jedan od stožera uspeha, jer se  firma u početku bavila samo zastupništvom.
– Prvi ugovor, 1990, potpisali  smo sa Ormonom iz Tokija, koji je broj jedan u svetu za merače i krvni pritisak. Radili smo direktno sa Tokijem,  posle Grka smo najstariji distributer Ormona u Evropi;  90-ih smo pokrivali celu Jugoslaviju. Kasnije je Ormon širio svoja predstavništva po evropskim centrima, a mi smo paralelno sa distibucijom njhove robne marke usavršavali svoju proizvodnu liniju

Godišnji bruto prihod Prizme premašuje sedam miliona evra, a gotovo sva proizvodnja namenjena je ino tržištu

U proizvodnji opreme za zdravstvo, sa dvadesetak inovativnih proizvoda vezano za pulmologiju, dostigli su  standarde kvaliteta ISO 13485,  9001 i 14001. Obim proizvodnje na godišnjem nivou iznosi oko 70.000 jedinica,  bruto prihod premašuje cifru  od sedam miliona evra godišnje, a gotovo celokupna proizvodnja namenjena je inostranom tržištu.

Koliko vam je država bila oslonac svih ovih godina?
– Nikada nismo tražili kredite i subvencije. Dražava nam jedino pomaže u troškovima našeg  pojavljivanja na najvećem sajmu medicinske opreme u svetu, koje se svake godine u novembru održava u Dizeldorfu. To je prestižno mesto koje okuplja oko 6.500 renomiranih izlagača. Izložbeni prostor je ograničen, 24 hale pune su svake godine, 300-400 izlagača čeka u redu da se tamo pojavi. Sume novca koje su potrebne da bi se tamo pojavili nisu zanemarljive, čak i za našu firmu, koja solidno posluje, tako da država snosi polovinu troškova našeg učešća. Tamo smo od 2001. i naš izložbeni štand je glavni punkt gde nalazimo kupce, i glavna trasa našeg izvoza.  Znaju nas tamo svi. Jer smo u proizvodnji  profesionalnih inhalatora i halogenoratora (uređaj koji se koristi u slanoj sobi), po kvalitetu među prvih pet u svetu.

Imate li uporište u politici?
– Politika i biznis ne idu zajedno, jer kada se promeni politika i biznis puca. Politika mi nikada nije bila izazov. U svakom poslu  postoje poteškoće. Izlaz se ne može tražiti spregom sa politikom i vlašću. Naravno, podržavam neke poteze države, pomoći koje najavljuje resorno ministarstvo g. Nenada Popovića, kada je reč o podsticaju pronalazaštva i razvoju nauke. Stručan kadar je okosnica napretka, oni ne mogu nikada biti višak na tržištu, oni su perjanica razvoja. Zato su dobro došli na Zapadu, i zato naši mladi odlaze odavde.

Prizma izvozi u Ameriku, Indoneziju, Iran, Južnu Koreju i evropske zemlje

Ipak, na listi ste “deset najmoćnijih Kragujevčana”?
– Ne znam ko je pravio tu listu? I ne znam koji je bio kriterijum za to rangiranje?! Živim u kući koja je pravljena 70-ih. Čekam u redu kada plaćam porez. Kakvu moć ja imam? I uopšte šta znači  biti moćan u Srbiji?  Kada gledam onaj Biznis forum, koji se marta svake godine održava na Kopaoniku, trećini onih koji sede u prvom redu firme su u stečaju. Meni bi neprijatno bilo da se pojavim negde kada bi mi firma bila u stečaju, a ne još i da izađem za govornicu da nekom nešto objašnjavam. Jedina moć koju priznajem je završni račun! Zna se kako je ko poslovao, koliko je  platio državi poreza, da li isplaćuje redovno plate ili ne. Završne cifre na kraju godine su jedino merilo moći. 

Ali ste jedan od najvećih izvoznika u Šumadiji?
– Sve što sam mogao u poslu sve sam preduzeo da napravimo program koji će biti namenjen izvozu. Smatram da je najveći uspeh kada nešto napravite, upakujete u kutiju i pošaljete preko granice. I nikada mi nije dovoljno porudžbina za ino tržište! Izvozimo u Ameriku, Indoneziju, Iran, Južnu Koreju i evropske zemlje preko našeg generalnog distributera u Ljubljani. To je za nas najveći uspeh. Naravno, moramo biti konkuretni po kvalitetu i ceni. Mislim tu na Japan, Kinu, Tajvan. Biti bar u ravni po kvalitetu i ceni. Ali  naša je prednost što smo u Evropi, što ne tražimo da neko od nas kupuje kontejner robe već može i na furgon. Tako da nema višemesečnog čekanja,  nema  plaćanja robe šest meseci unapred i transporta brodom. Proizvod koji se poruči odmah se isporučuje. Sada svet živi just in time. Poručuje robe koliko mu danas treba, a ne da stoji po rafovima u magacinu. Ta geografska prednost Srbije je šansa, pogotovo nas manjih privrednika.

Ko su vam konkurenti u svetu?
– Ne bi da ih navodim poimence. Ali u svetu postoje nekoliko firmi koje, kao mi, izrađuju  profesionalne inhalatore. To je jedna firma iz Turske, zatim Nemačke, Japana i Italije. Ako ne bolji, mi smo po kvalitetu sa njima u ravni. Izreal je van konkurencije, oni kada sa nečim izađu na tržište to svet nije video, za razmišljanje je. Njihova tehnologija je ispred, oni su čudo.

Da li koristite prednosti sporazuma o slobodnoj trgovini sa Rusijom?
– Sa Rusijom ništa. Niti ću ikada raditi. Treba imati čitave službe tamo da bi se nešto uspelo. To je komplikovana birokratija.

Najveći uspeh je kad nešto napravite, upakujete u kutiju i pošaljete preko granice

Osim dobrog ugovora, šta vas čini srećnim?
-Najviše zadovoljstva mi čini boravak na mom imanju, u Kamenici kod Kragujevca. To mi je dedovina, nekada se tu proizvodila dobra lincura. A ja sam se opredelio za vinogradarstvo. Na dva hektara sam zasadio vinovu lozu,  uljudio sam  imanje da bih stvorio prijatan kutak za porodicu i  prijatelje. Pre dve-tri godine krenuli smo sa prodajom vina, u ograničenim količinama, snabdevamo dva restorana u Kragujevcu i jedan hotel u Beogradu.

Pomažete umetnost, volite film?
– U mladosti sam bio angažovan u jednom dramskom studiju. I danas volim i podržavam dramsku i filmsku umetnost. Akademija za filmsku umetnost i moja firma su 1993. bili osnivači dodele nagrade Kristalna prizma koja se održavala u Sava Centru. Moja firma je sa Centar filmom kasnije izdala mnoge knjige, i koprodukcijski smo uradili više od 40 dokumentarnih filmova o legendama našeg glumišta i fudbala. To su kvalitetni, visoko pofesionalno urađeni filmovi  u trajanju od sat vremena, redovno se emituju na Studiju B.

Moto?
– Ne treba se nositi trenutnim uspehom. Život je prolazan! Ostaviti nešto iza sebe, za uspomenu i dugo sećanje!

UVOZ ĆE NAS POJESTI
– Moj plan je da godišnje napravimo po jedan nov proizvod, da ga sertifikujemo i izvozimo. Izvoz je suština. Nekada je postojalo nepisano pravilo: koliko si izvezao toliko možeš da uvezeš. Danas se devize trebuju kao bonovi za račuk! Možeš da uvoziš beskonačno, a ne izvoziš  ništa.  To je danas normalno. Zato nam država posrće i zadužuje se ovoliko.  Prvo se zadužimo,  a onda te pare podižemo da bi plaćali ono što uvozimo. Kod nas više niko ne pravi fen za kosu,  peglu, mlin za kafu… Niko ne proizvodi ništa. Zato što smo požurili da potpišemo ugovor o bescarinskom režimu, naša proizvodnja se gasi.
(The Prestige /Svetlana Nikolić Petrović)

Preporučujemo vam i sledeće:







Untitled