Dr Ilinčić – Hirurgija bez bola i ožiljaka

Dr Ilinčić – Hirurgija bez bola i ožiljaka

Umesto upadljivog klasičnog reza, konca i drena, problem uvećanja štitne žlezde može se rešiti u jednodnevnoj hirurgiji uz minimalan rez i flaster. Ova neinvazivna tehnika indikovana je kod uvećanja tireoidne žlezde, nezavisno od uzroka

Uvećanja štitne žlezde može se rešiti u jednodnevnoj hirurgiji uz minimalan rez i flaster. Ova neinvazivna tehnika indikovana je kod uvećanja tireoidne žlezde, nezavisno od uzroka. Njen pionir i najpriznatiji hirurg u regionu u ovoj oblasti je primarijus dr sc. med. Dejan Ilinčić.

Minimalno invazivnu tehniku video asistirane tiroidektomije MIVAT, kako se naziva ova komforna metoda, inicijalno je započeo pre desetak godina, a zatim usavršavao u Italiji kod njenog tvorca, profesora Mikolija.

Prekomerno znojenje pazuha i dlanova trajno se rešava za 15 minuta! Video asistiranom torakoskopskom simpatektomijom

Medicinski fakultet dr Ilinčić je završio u Novom Sadu. Paralelno sa torakalnom hirurgijom koju je specijalizirao i stekao zvanje primarijusa, usavršavao je  endokrinu hirurgiju koju je 2009. subspecijalizirao i kasnije doktorirao u Beogradu.

– Dolaze nam pacijenti sa promenama u građi štitne žlezde koje se manifestuju čvorovima, u najvećem broju slučajeva benignih. Mogu se opipati prstima i dijagnostikuju se ultra zvukom. Čvorovi koji se ne mogu napipati obično su manji od centimetra. Tada nemaju nikakvih simptoma, ali njihovim rastom povećava se pritisak na dušnik i jednjak, što izaziva smetnje prilikom disanja, gutanja, funkcije glasnih žica, ponekad neprijatan osjećaj ‘loptice’ u grlu i gušenja. Takođe, promene u veličini štitne žlezde mogu biti izazvane i funkcionalnim razlozima. Zapravo, postoji više situacija kod kojih je indikovan zahvat na štitnoj žlezdi.

Promene u veličini i građi otklanjaju se klasičnom operacijom koja se uobičajeno primenjuje u bolnicama. Podrazumeva rez dužine oko osam centimetara, traumu okolnog tkiva, ušivanje, nošenje drena i bolnički tretman od nekoliko dana, uz upadljiv ožiljak čije zarastanje iziskuje vreme.

Za razliku od klasične operacije, MIVAT koju u ovom delu sveta primenjuje samo dr Ilinčić, ne ostavlja posledice po okolna tkiva. Nema ušivanja i nošenja drena, a rez je dužine tek dva centimetara. Nakon intervencije, uz običan flaster, pacijent ide kući, može da se umiva i kupa. Sutradan skida flaster i vraća se redovnim aktivnostima.

Kod velikih čvorova gde klasične operacije ostavljaju dugačke, upadljive rezove, intervencije tehnikom MIVAT rezultiraju rezom dužine tri centimetra bez trauma okolnog tkiva. S obzirom na iskustvo, više hiljada urađenih zahvata primenom ove tehnike, rez dr Ilinčića je i kod velikih čvorova manje upadljiv i četiri puta kraći od klasičnog.

– Otvaranjem malog reza na vratu, kamera se uvodi u prostor nastao podizanjem kože, čime se neposredno pristupa tkivu štitne žlezde bez potrebe presecanja mišića koji praktično ostaje celovit i netaknut, zajedno sa okolnim tkivom. Zato, za razliku od klasičnih invazivnih zahvata, primenom tehnike MIVAT nema postoperativnih bolova. Minimalan rez brzo zarasta, neprimetan je,  ne narušava izgled pacijenta.

Zbog pouzdanosti i komfora ove metode, dr Ilinčić je gostujući hirurg privatnih i državnih klinika poput bolnice ‘Kostić’ u Banjoj Luci, Kliničkom centru Crne Gore u Podgorici, bolnice ‘Blue Tree Clinics’ u Dubaiju, u skladu sa licencom tamošnjeg ministarstva zdravlja, i drugih klinika u Srbiji i regionu.

Dr Ilinčić uspešno otklanja deformitete grudnog koša, tumore pluća, sredogruđa

Cilj u struci mu je bezbolna i minimalno invazivna hirurgija. Ponekad je, kaže, zahtevnija po lekara ali je jednostavnija za pacijenta. U tom pravcu ide cela današnja hirurgija!

Ukazuje i na situacije kada hirurgija nije ‘inicijalno indikovana’, poput problema u radu štitne žlezde, hiper ili hipo funkcije.

– Usporen rad tireoidne žlezde usporava metabolizam, što uslovljava gojaznost, bolove u mišićima, umor. A simptomi pojačanog rada su ubrzan rad srca, povremeno preskakanje, uznemirenost, pojačano znojenje, otežano spavanje. Ovakva stanja leče se klasičnom terapijom. Hirurgija se primenjuje tek pošto se ustanovi da medikamentozno lečenje ne daje rezultat.

Inače, problem tireoidne žlezde se danas češće javlja i lakše otkriva nego ranije. Pogađa uglavnom žene starosti između 20 i 50 godina, četiri puta više nego muškarce. Faktori rizika su stres i nasleđe.

I kad su maligni – nisu opasni

Od svih malignih promena u organizmu koje se mogu dogoditi, karcinomi štitne žlezde su najmanje zloćudni. U najvećem broju slučajeva uspešno se hirurški rešavaju, po pravilu, bez kasnijih posledica.

(Svetlana Nikolić)

www.drilincic.com

Preporučujemo vam i sledeće:







Untitled