Ivan Kostić, Delta Agrar – Dostigli smo one od kojih smo kupovali znanje

Ivan Kostić, Delta Agrar – Dostigli smo one od kojih smo kupovali znanje
Kostić: Ljudi su najveći resurs za svaki biznis

Najpoznatiji brendovi Delta Agrara su: jabuka Modi, Kiku, Pink Lady, Evelina, mesne prerađevine Yuhor, voda  Gala… A najveći prihodi u stočarstvu

Kao članica Delta Holdinga, kompanija Delta Agrar je prisutna u agrobiznisu još od 1993. i danas predstavlja jednog od lidera u svim aspektima agrarnih delatnosti. Kroz intenzivnu implementaciju svetskih tehnologija u agraru, usavršavanje kadrova, kompanija ide u korak sa svetskim trendovima.

Voćnjaci u Čelarevu

Potpredsednik Delta holdinga i direktor Delta Agrara, Ivan Kostić, u pogledu prinosa i ovu godinu ocenjuje uspešnom,  uz povećano angažovanje i trud u pojedinim kulturama. Zasadi u okviru Delta Holdinga prostiru se na 12.000 hektara obradivih površina od čega je 10.000 hektara u vlasništvu Kompanije koja ima i svoju proizvodnju i preradu mesa (Yuhor), proizvodnju brašna i testenina (Danubius),  poizvodnju apetisana i cerealija (Fun&Fit).  Zaokruživanju sistema od njive do trpeze doprinelo je i osnivanje transportnog sistema, kompanije DTS,  koja doprema robu do marketa i u nekoliko  hotela u Beogradu, takođe u vlasništvu Holdinga: Crown Plaza, Intercontinental, Park i HolidayIn.

Ima vas i u ratarstvu i u voćarstvu… Šta vam je najznačajnije po prinosu,  izvozu i prihodima?
Proizvodnja nam je raznovrsna. Ratarsku baziramo na semenskim kulturama: semenskoj soji, pšenici, kukuruzu, ječmu, suncokretu.  Uzgajamo  i sve merkantilne kulture,  šećernu  i uljanu repicu.  Ono što bi izdvajali po kvalitetu, izgledu i prinosu je rod jabuke.  U našim voćnjacima u Čelarevu i Zaječaru proizvodi se na prostoru od 600 hektara.  Osim  jabuke, po čemu smo u regionu i šire prepoznatljivi,  otpočeli smo proizvodnju  trešanja, šljiva, stonog grožđa.. breskvi. Što se tiče prihoda po zasadima, delimo sudbinu većine poljoprivrednih proizvođača, znatno veći profit po hektaru ostvarujemo u voćarstvu nego ratarstvu. 

Fun & Fit Company

A  ostale ratarske kulture, voće?
Kada govorimo o jarim kulturama situacija je  suprotna, jer obećavaju rekordne prinose ove godine. Imamo, recimo, prinos kukuruza  od 12,5 tona po hektaru, dok će soja dostići rekordnih 4,5-5 t/ha. Isto je sa šećernom repom. Najveće izazove smo imali u voćarstvu. Od prolećnih mrazeva, veoma toplih perioda oko polovine godine, preko kišnog leta.  Ali smo uspeli  sve da prebrodimo, imamo izuzetan rod  jabuka.

Stranci najviše traže naše voće, naročito Rusija, zemlje EU i Bliskog Istoka

Vaši najveći kupci u Srbiji  i inostranstvu?
Stranci najviše traže naše voće, a najveći kupci su nam Rusija, zemlje EU i Bliskog Istoka. Oko 80%  naših proizvoda odlazi u inostranstvo, a  20% prometa ostvarujemo na domaćem tržištu i regionu. Težnja je da budemo još prisutniji na tržištima EU i zemljama Bliskog istoka.

Na koliko površina se prostiru vaši usevi?
– Naše poslovanje se zasniva na biljnoj proizvodnji, uzgoju voća i povrća, stočarstvu i ribarstvu. Sa druge strane fokusirani smo na trgovinu i distribuciju semena, pesticida, mineralnih đubriva, mehanizaciju, sistemima za navodnjavanje i berzi agro proizvoda. Od ukupno 12.000 hektara koje obrađujemo, u vlasništvu Delta Agrara  je preko 10.000 hektara obradivih površina.  Planiramo  širenje.  Želimo da se razvijamo istim kontinuitetom, ukoliko se ukaže prilika i van Srbije.

Farma u Topoli

Ulažete u nove tehnologije za podizanje obima i kvaliteta prinosa?
To je osnovni pravac našeg poslovanja u biljnoj proizvodnji.  I najbolji put  stabilno visokih prinosa i kvalitetne,  a istovremeno zdravstveno bezbedne robe. Takođe, u svoj asortiman konstantno unosimo nove, najkvalitetnije sorte voća. Posebno negujemo rod jabuke, gde smo  jedni od lidera u svetu. Ulažemo u novu tehnologiju,  usvajamo od najboljih,  stručnost i standarde u voćarskoj proizvodnji preuzimamo uglavnom od Italijana i Holanđana.

Gazdinstvo Delta Agrara raspolaže najvećim stočnim fondom!
– U sklopu Delta Agrara nalazi se pet svinjarskih farmi sa proizvodnjom od 170.000 svinja godišnje, dve farme mlečnih goveda sa godišnjom proizvodnjom od 22 miliona litara mleka i dve farme ovaca sa planom proizvodnje za sledeću godinu od 15.000 jagnjadi. Stočarstvo je jedna od najprofitabilnijih grana našeg holdinga. Svake godine implementiramo najsavremeniju tehnologiju iz ove oblasti. Putujemo i obilazimo najuspešnije farme i sajmove u svetu. Tehnologiju preuzimamo pre svega iz Danske u svinjarstvu i govedarstvu, dok za ovčarstvo sarađujemo sa Francuzima; kao liderima u ovoj proizvodnji.

Fabrika vode Gala

Izvozite li sirovo meso ili uglavnom prerađevine?
– Kompanija Yuhor, koja je u sastavu Delta holdinga, bavi se prodajom svežeg mesa i mesnih prerađevina. Yuhor primarno posluje na tržištu naše zemlje, ali ostvaruje i izvoz u Rusiju, zemlje Evropske unije, Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru. Sveže meso se plasira na domaće tržište, dok  mesne prerađevine izvozimo.

Ko su vam konkurenti u Srbiji i regionu, odnosno uzori?
– Imamo jedan broj modernih poljoprivrednih proizvođača, ali to je daleko ispod  onog što je Srbiji potrebno. Ne doživljavamo ih kao konkurenciju, jer na globalnom tržištu ima dovoljno prostora za plasman kvalitetne robe.  Kod nas je veći problem nedostatak robe ili nedovoljno kvalitetne robe za kojom postoji potražnja na ino tržištu.
Uzore imamo i uvek smo učili od najboljih, recimo od voćara iz Južnog Tirola u Italiji, od povrtara iz Holandije ili proizvođača svinja iz Danske.. Cilj nam je da naše uzore dostignemo. Ohrabruje nas u daljem razvoju, upravo činjenica  da smo u nekim segmentima proizvodnje, dosegli one od  kojim smo pre desetak godina kupovali svoje znanje.

Izvoz Srbije u EU u 2017. činio je 66% ukupnog izvoza, od čega 30%  poljoprivrednih proizvoda koji su na trećem mestu, posle automobila i električnih aparata

Koliko je sa poljoprivrednim proizvodima Srbija prisutna u EU?
– Srbija uglavnom izvozi primarne poljoprivredne proizvode: žitarice, uljarice, voće i povrće. Izvoz Srbije u EU u 2017. činio je 66% ukupnog izvoza, od čega je 30%  poljoprivrednih proizvoda.  U ostvarenom izvozu Srbije poljoprivredni proizvodi se  nalaze  na trećem mestu, odmah nakon automobila i električnih aparata. Povećanom prisustvu domaćih poljoprivrednih artikala na tržištu EU poslednjih godina  doprinelo je ukidanje carina 2013. odnosno uspostavljanje slobodne  trgovinske zone  između  Srbije i EU.

Mali  poljoprivrednici su nezadovoljni. Kakva je perspektiva domaće poljoprivrede?
– Država bi trebalo da stimuliše poljoprivredne proizvođače po količini i kvalitetu onog što proizvedu, a ne po hektaru zemlje. S obzirom da nama ne treba bilo koja poljoprivredna proizvodnja, već ona koja donosi visoke prinose, profit a time i plaćanje poreza. Pomoć države bi bila korisna u širenju znanja i finansiranju malih proizvođača. Ali, poljoprivreda nije jedina oblast u Srbiji u kojoj se nedovoljno ceni kvalitet.

(Svetlana Nikolić Petrović /The Prestige)

Preporučujemo vam i sledeće:







Untitled