Dr Baškot – Gama kamera je čuvar zdravlja!

Dr Baškot – Gama kamera je čuvar zdravlja!
Dr Branislav Baškot: Najskuplja je pogrešna dijagnoza

Nuklearnom dijagnostikom sprečava se napredak bolesti koji neminovno vodi trajnom oštećenju tkiva organa i njegovoj potpunoj disfunkciji. Prvo što se ‘kvari’ u organizmu su funkcija, metabolička aktivnost i stepen prokrvljenosti

Jedan od najvećih stručnjaka nuklearne dijagnostike u regionu, Branislav Baškot, na VMA je specijalizirao, magistrirao i doktorirao nuklearnu kardiologiju, gde je radio do 2009. Objavio je nekoliko knjiga na temu koronarnih disfunkcija i ponosan je na svoj rad vezan za ishemiju srčanog mišića, koji je predstavljao iskorak u odnosu na svetsku medicinu u toj oblasti.
Otuda ističe da je nuklearna medicina najpouzdaniji put do sigurne dijagnoze sa optimalnim učinkom upravo u ranoj fazi bolesti.
Nuklearnom dijagnostikom sprečava se napredak bolesti koji neminovno vodi trajnom oštećenju tkiva organa i njegovoj potpunoj disfunkciji. Prvo što se ‘kvari’ u organizmu su funkcija, metabolička aktivnost i stepen prokrvljenosti (perfuzija). Tek nakon toga dolazi do takozvanih morfoloških promena organa ili sistema. Suština nuklearne medicine je da dijagnostikuje te promene. U toj fazi se odgovarajućom terapijom postižu najbolji rezultati.

Naš tim na VMA je 2000-te započeo lečenje matičnim ćelijama, koštane srži akutno-hroničnog infarkta miokarda. A da u SAD tad još nije bio dozvoljen rad sa matičnim ćelijama

Dr Baškot ovo ilustruje radom srčanog mišića, kome je u svojoj naučnoj praksi posvetio najveći dio istraživanja.
– Kod pregleda srca odmah primetimo ako postoji slabost u ishranjenosti srčanog mišića. Ako se ne reaguje, takvo stanje prelazi u morfološku promenu i tada nastupa infarkt miokarda. On zahvata zid srčanog mišića, plemenito tkivo se uništava i pretvara u vezivno, ožiljno. Promenu treba otkriti dok nije evoluirala i uništila strukturu organa. Tada je kasno da se nešto popravi.

Nuklearna dijagnostika ima primenu i kod drugih organa?
Raspolažemo optimalnom opremom za konvencionalne nuklearne preglede različitih organa i sistema. Recimo, kod pregleda bubrega aplikujemo radioizotop i dinamskom sintegrafijom obavljamo snimanje u tri faze vaskularno (kako krv ulazi u bubrege), sekretorno (kako bubreg luči mokraću) i eliminaciono (prolazak mokraćnim putevima i izlučivanje). Time utvrdimo kompletnu funkciju bubrega i lociramo problem ako postoji.

Tvrdite da je naša nuklearna medicina među vodećim u svetu?
Tema mog doktorata na VMA 2005. bila je ‘Procena perfuzije srčanog mišića kod pacijenata koji se upućuju na tzv. elektivnu perkutanu koronarnu intervenciju’. Krajem 2010. stiže mi poziv Internacionalnog udruženja kardiologa za kongres 2011. u Veneciji, gde kažu da su ‘upoznati sa mojim radom iz 2005. godine’ i smatraju da ‘može dati izuzetan doprinos u eri interventne kardiologije’ (plasiranje stentova). Znači, mi smo 2005. imali nešto o čemu se u svetskoj medicini razmišljalo 2011. Bili smo ispred sveta! Isto tako, naš tim na VMA je 2000. godine započeo lečenje matičnim ćelijama, koštane srži akutno-hroničnog infarkta miokarda. Pratili smo te pacijente i imali smo kvalitetne rezultate. U SAD, recimo, u to vreme još nije bio dozvoljen rad sa matičnim ćelijama. Mi smo napravili pionirske pomake u lečenju matičnim ćelijama. Naša medicina nije u koraku sa Zapadom, ona je nekoliko godina ispred u nekim oblastima.

Zato imate pacijente iz svih bivših ex Yu republika?
Nedavno su nam bili pacijenti iz Pule. Dolaze nam iz Makedonije, Crne Gore, a redovno  iz Republike Srpske i BiH, Banja Luke, Bijeljine, Brčkog, Tuzle… Podaci nuklearne dijagnostike su dopunska metoda kako bi ljekari specijalisti imali kompletnu sliku stanja pacijenta.

Zbog grudnog bola koji ‘glumi’ infarkt miokarda, Amerikanci godišnje gube 12 milijardi dolara

Dešava li se da vaša dijagnoza iznenadi i lekara i pacijenta?
– Nekad klinička slika pacijenta u potpunosti odgovara simptomatologiji ishemije srca (angina pektoris). Ali rezultati kardionuklearne dijagnostike isključe svaki problem srčanog mišića, ispostavi se da srce sasvim normalno radi. Tada treba iskontrolisati rad želuca ili stanje kičmenog stuba, jer simptomi problema želuca ili recimo diskus hernije takođe rezultiraju bolom sredogruđa. Isti simptomi kao kod angine pektoris. Zato su još 2004. upućene preporuke od strane najznačajnije svetske asocijacije kardiologa da se pre hospitalizacije u koronarnu sobu-intenzivnu njegu pacijentu sa akutnim grudnim bolom, uradi pregled gama kamerom (takozvani akutni SPECT miokarda ). Kako bi se ustanovilo da li zaista postoji infarkt miokarda. U SAD su shvatili da zbog pogrešne hospitalizacije u koronarnu jedinicu pacijenata sa akutnim grudnim bolom koji ‘glumi’ infarkt miokarda, godišnje gube 12 milijardi dolara. Danas se pacijentima, kad postoji bol u sredogruđu, a pri tom su kardiospecifični enzimi u krvi mirni i na EKG nema nikakvih promena, odmah radi akutni SPECT miokarda. Ukoliko je nalaz normalan, takav pacijent se ne prima u koronarnu bolnicu, bez obzira na intenzitet bola.

‘IMITACIJA’ BOLA SRČANOG MIŠIĆA
Svi zaboravljaju da problem želuca ili diskus hernije proizvodi iste tegobe u sredogruđu kao i srčani mišić. Ali, kada se utvrdi da srčani mišić sasvim normalno radi, otklonjen je najveći rizik. Nema smrtne opasnosti. Pacijent tada opušteno ide na pregled drugih organa (želuca, kičme…), takozvanu hladnu dijagnostiku.

GAMA KAMERA
Dijagnostička metoda nuklearne medicine je otkrivena spletom okolnosti, scintografijom štitaste žlijezde pre nekoliko decenija. Narednih godina došlo je do usavršavanja tehnologije i radiofarmaka za specifična dijagnostička ispitivanja. Danas imamo gama kamere kojim se radi pregled SPECT ili CT. Imamo PET sistem, a pojavljuju se i hibridni sistemi.

www.dr-baskot.com

Preporučujemo vam i sledeće:







Untitled