Umesto u banke štednja odlazi u nekretnine

Umesto u banke štednja odlazi u nekretnine

Građani na računima imaju 9,8 milijardi evra i 57,1 milijardi dinara. Umesto na bankarskim računima štednja, kažu upućeni, sve više odlazi u nekretnine, državne hartije ili osiguranje

Štednja raste ali znatno sporije nego pre desetak, 15 godina. Jedan od osnovnih razloga je i to što ni banke više ne daju visoke kamate. Sa nekadašnjih dvocifrenih pale su na ispod jednog procenta za evre oročene na 12 meseci, a za dinare ispod tri odsto.

Nekada su se podizali krediti da bi se kupovale akcije koje imaju prinos veći od kamate na dug, a štediše živele od kamata na uloge. Danas 80 posto uloga ne prelazi sumu od 500 evra a 90 posto štednih uloga u dinarima manji je od 10 hiljada, prenosi RTS.

– Ta suma je negde od 10 do 15 milijardi evra i iz tih sredstava se dobar deo sredstava koristi za kreditnu aktivnost banaka – kaže Hasan Hanić, dekan Beogradske Bankarske Akademije.

Od 2000. godine vrednost stranih valuta, bilo da je marka ili evro, je porasla dvostruko, dok je inflacija u tom periodu bila veća od 200 odsto. To je bio i prostor za nove štedne uloge pa je polagano oko milijardu evra godišnje nove štednje. Poslednjih godina novac je otišao u nove investicione i rentne destinacije.

– Dokaz da je štednja prelivena u nekretnine jeste situacija na tržištu gde vi sada niste u mogućnosti da kupite jednosoban stan ili neku manju stambenu jedinicu na malo atraktivnijoj lokaciji za 60 hiljada evra – kaže agent za promet nekretnina Hedonija Dragan Jovanović.

Novac teško stečen je plašljiv ali i mobilan pa se često seli tamo gde je prinos veći. Zato treba gledati tamo gde banke ulažu – u hartije od vrednosti ili osiguranje.

– Kada je u pitanju ulaganje bilo u dinarima bilo u devizama građani moraju da budu u potpunosti informisani, mora se znati kakav je prinos kakva su očekivanja tog prinosa i kakav je rizik ulaganja – kaže Nikola Dragašević iz NBS.

Zlatno pravilo kod štednje je da je treba podeliti na devize, dinare, pa, ako imate, i na zlato. Ako negde i izgubite, često na drugoj strani dobijete. (Ekonomski online)

Preporučujemo vam i sledeće:







Untitled