Milan Spasojević – Svaka tranzicija je surova

Milan Spasojević –  Svaka tranzicija je surova
Spasojević: Ovo vreme mora da izbaci mlade lavove koji će uspeti

Nekadašanji  olimpijac i  suosnivač Delta sporta,  danas je vlasnik kompanije Triple Jump,  generalnog zastupnika i distributera američkog sportskog brenda Converse za celi Balkan i Mađarsku, za The Prestige govori o svom usponu, od sporta do biznisa

Iako je atletski  dres još pre tri decenije zamenio poslovnim imidžom i danas se priseća svake pobede (rekorder u troskoku). Osvajač medalje na balkanskim  šampionatima i prvak Mediterana, 20 puta  prvak tadašnje SFRJ i Srbije, učesnik i finalista Olimpijskih igara u Minhenu 1972. i  Moskvi 1980. Kasnije je nagrađivan i kao trener, a nekoliko godina vodio je Atletski savez Srbije.  Otuda su ga ferplej i takmičarski duh  vinuli u svet biznisa. Danas je Milan Spasojević vlasnik  kompanije Triple Jump Group (osnovana 2005.).  Bavi  se zastupanjem i distribucijom  poznatih robnih marki, od kojih i američkog sportskog brenda Converse. Firma ima predstavništva u svim zemljama regiona, kao i u Madjarskoj.

Prvo vaše zaposlenje bilo je u kragujevačkoj ‘Zastavi’…
Završio sam Mašinski fakultet u Kragujevcu, koji je bio najprestižniji u bivšoj Jugoslaviji; normalno je bilo da radim u Zastavi. Proveo sam tamo osam godina. Smatrao sam da treba da radim, a ako radim i onda napredujem. Mnogo sam tamo naučio, i prva razmišljanja o životnim poslovnim zaokretima potiču odatle. Sećam se: išli smo jednom na službeni put u Beograd, direktor i ja. Sedim pozadi u nekoj Arđenti i spustim onaj naslon između sedišta. U to vreme  privatno sam vozio keca,  starog 4-5 godina, neprestano ga nešto krpim, popravljam.  Pitam vozača, koliko košta ovaj auto? Vozač mi odgovori. Izračunam da je to mojih 70 plata. Nemam para da kupim takav auto, to znam. Kako ću doći do para, ne znam. Ali znam da takav auto moram da imam. Kada je imenovan Ante Marković za premijera 1989, počinje kapitalizam, tranzicija, privatna inicijativa. Privatan biznis postaje realnost. Napuštam Zastavu  krajem 1989. i započinjem privatni biznis.

Već tad počinje raspad Jugoslavije, kako ste to doživeli?
– Imao sam 40 godina u vreme raspada Jugoslavije, nisam verovao da je to moguće. Kao ni većina tadašnjih reprezentativaca i olimpijaca. Imao sam prijatelje svuda, pa i u Sarajevu. Recimo Neđu Đurovića, tadašnjeg rekordera u bacanju koplja. Za vreme rata u Bosni, sretnem ga u Beogradu sa peškirom u kesi, izbegao je iz Sarajeva bez igde ičega. Pričamo, pitam ga  gde je Milan Babić, naš drugar iz reprezentacije?! – Ne znam on je izgleda Hrvat, otišao je u Zagreb – kaže Neđo. Toliko su vremena proveli u Sarajevu, a da ovaj nije znao da je Babić Hrvat. To najbolje govori koliko je sport bio s one strane  političkih i svih nacionalnih trvenja. Politika nam nikada  nije bila tema. Svi moji drugari iz reprezentacije uglavnom su i danas nostalgični prema himni Hej Sloveni. Međutim, posle raspada, ko je u svojoj glavi ostao da živi u Jugoslaviji,  postao je gubitnik u kojoj god novonastaloj državi se našao.

Deset godina rada u Moskvi bio je najplodotvorniji period mog poslovanja: 1500 zaposlenih, hiljade kvadrata nekretnina i promet od preko 100 miliona dolara

Kako je tekao vaš dalji poslovni put? Živeli ste u Moskvi? Da, desetogidišnji rad u Moskvi bio je najplodotvorniji period mog poslovanja. U Delta Sportu koji je osnovan 1993. bio sam generalni direktor i suvlasnik. Bio sam u biznisu, a idalje blizu sporta, imao sam utisak da mi se sve to nekako skockalo. Ubrzo nakon osnivanja dobili smo fantastičnu ponudu  da budemo ekskluzivni distributeri kompanije Nike za ceo bivši SSSR. O životu i radu samo u prvoj godini u Moskvi mogao bi da se snimi film. Nudite robu koja će stići tek za šest meseci,  novoosnovanim privatnim firmama u rasponu od 11.000 kilometara, nemate ni jednu svoju prodavnicu. I svi su, naravno, nepoverljivi. Korupcija caruje. Razne strukture žele da vas štite i kontrolišu. Tek posle godinu dana vidimo svetlo u tunelu, naziremo da smo na dobrom putu. Otvaramo prvu prodavnicu u centru Moskve. Zapošljavamo mlade stručne Ruse i dovodimo pripravnike iz Srbije, kojima je motiv dobar posao i plata od 300 do 1000 dolara. Stvari munjevito idu uzlaznom putanjom. Otvaramo veliku prodavnicu u prvom šoping molu na Crvenom trgu  (Manježnaja ploščad), zatim ofis u Sankt Peterburgu i Kijevu. Za deset godina stvorili smo imperiju sa 1500 zaposlenih, stekli hiljade kvadrata nekretnina i promet od preko 100 miliona dolara. Od kompanije Nike dobijamo velika priznanja, poveravaju nam 1999. rad i u zemljama balkanske regije uključujući Srbiju. Uvodimo  nove brendove: Women Secret, Eskada, Zara

Godine 2005. napustili ste Delta Sport?
Da. Osećao sam se kao da sam napustio ime i prezime. Nedostajalo mi je okruženje,  duh u toj firmi koju smo stvarali i negovali 12 godina. Posle izvesnog vremena osnovao sam sopstvenu firmu Triple Jump, u kojoj su moji nekadašnji pripravnici iz Delta sporta, danas moji prvi saradanici. Krenuo sam od početka, ali  sa velikim kapitalom u znanju i iskustvu.

Miroslav Mišković vas  pominje u svojoj knjizi? Delta 2M (Miroslav i Milan) je zajednička firma? Bili ste i kumovi?
Tu ima  istine… Bili smo veliki drugari u mladosti kada se i on malo bavio atletikom u Kragujevcu. Drugarstvo smo overili kumstvom, pre nego što smo postali partneri u bisnisu.  Godine 1991. smo osnovali Deltu 2M, a 1993. Delta Sport. Ono što mi je u sećanju iz tih vremena, i što je uopšte vredno pamćenja, jesu događaji iz naše mladosti  i početak zajedničkog biznisa. Od 2005. nismo u kantaktu. Ne znam da li danas uopšte postoji Delta Sport.

Razgranali ste svoju firmu?
U početku smo bili zastupnici za Women Secret, a danas se bavimo distribucijom i drugih brendova, od kojih je napoznatiji američki Converse. Zastupnici smo za ceo Balkan, zatim i Sloveniju, Hrvatsku i Mađarsku kao zemlje EU, gde imamo  firme. Svaka kupljena Starka na tom prostoru  je prošla kroz ruke Triple Jumpa. Poslednjih godina smo se fokusirali i na  hotelijerstvo.  Godine 2014. u Beogradu smo otvorili hotel sa četiri zvezdice, Jump Inn.

U Beogradu smo 2014. otvorili hotel sa četiri zvezdice, Jump Inn

Kako gledate na trend ukrupnjavanje kapitala?
U svetu vladaju veliki sistemi, koji su svakim danom veći i  bukvalno gutaju manje. Imaju standarde poslovanja, korporativna pravila koja su skoro uniformisana. Kod nas je tranzicija još u toku. I sve dok ona traje manje firme imaju šanse da se izbore za svoju poziciju. Kada govorimo o domaćim firmama, tu nisu ujednačeni standardi, još uvek postoje velike razlike,  zavisno kod koga radite. Bez obzira što firma ima i hiljadu ljudi, ta firma liči na svog vlasnika. Ali standardi poslovanja,  uniformnost i ukrupnjavanje kapitala su neminovnost i kod nas. Kad- tad će stići. Bićemo nostalgični prema srpskim firmama iz sadašnjeg perioda, kao za domaćom šljivovicom, ajvarom i Zastavom 101, ali život ide.

Je li danas teže započeti biznis nego pre 15 godina?
I teže započeti i teže razvijati, ali  ovo vreme mora da izbaci mlade lavove koji će uspeti. Kod nas vlada  stihija, nedostaju čak validni podaci za usmeravanje u biznisu. Recimo u hotelijerstvu, u Beogradu se ranije tražillo mesto više za noćenje. Onda su svi nagrnuli da otvaraju hotele. Danas ih ima previše, pa mnogi rade sa izrazito niskim cenama i posluju sa gubicima.

Standardi poslovanja,  uniformnost i ukrupnjavanje kapitala su neminovnost i kod nas. Kad-tad će stići. Bićemo nostalgični prema srpskim firmama iz sadašnjeg perioda, kao za domaćom šljivovicom, ajvarom i Zastavom 101, ali život ide

Tranzicija u Srbiji?
Svaka tranzicija ima svoje pobednike i gubitnike. Zato je smatraju surovom. To i jeste period velikih promena u kojima neko uspe, većina ne. Kada se sve odvija po zakonu, nema mesta plakanju. Pa svi se danas divimo svetskim novobogatašima. Takođe imetku i zaostavštini predratnih srpskih buržuja  koji su bogatstvo stekli između dva svetska rata. A to je bio period od samo 23 godine! Danas imamo tranziciju koja traje 30 godina. I opet neki pitaju: Kako je uspeo da se obogati za ovako kratko vreme?

Veza između sporta i biznisa?
Moju atletsku karijeru su karakterisale velike ambicije, maksimalna posvećenost i fer play ponašanje. Sve to sam preneo i na poslovnu karijeru. Takmičim se celog života uz poštovanje tri ljudske osobine. Ali, nažalost, i pehovi su prateći deo života.

Današnji kontakt sa atletikom?
Sa suprugom neprestano putujem i gledam sve Olimpijske igre i Svetska atletska prvenstva. Sada se spremamo za Tokio. Angažovan sam kao počasni predsednik u klubu Top Jump i uživam u saradnji i druženju sa Topićima i njihovim pulenima. Naša firma je pomagala i pomaže sport, posebno atletiku i to na sebi svojstven način.

MLADI KADROVI SU KLJUČ USPEHA SVAKE FIRME
Šta je osnov uspešnog poslovanja firme?
– Kadrovi! Dobar odabir, pravilan rad i poverenje u kadrove, naročito u mlade ljude, ključ su  uspeha svake firme! Današnji menadžment Triple Jumpa čine uglavnom moji bivši pripravnici. Tu spada i moja ćerka koja je sa mnom od 2003. posle 12 godina rada, od pripravnika i referenta stigla do jednog od generalnih direktora kompanije. Ponosan sam što su moji pripravnici iz Delta Sporta od 1994. do 2000. godine, danas direktori i uspešni menadžeri, čak i u stranim firmama!

(Svetlana Petrović /The Prestige)

Preporučujemo vam i sledeće:







Untitled