Lučić – Telekom Srbija neće stati dok ne postane lider

Lučić – Telekom Srbija neće stati dok ne postane lider

Koordinator za internet i multimediju Telekom Srbija grupe, Vladimir Lučić, iznosi plan da će kupiti još nekoliko kablovskih provajdera, jer se tako jača pozicija kompanije u odnosu na konkurenciju, ali i povećava njena vrednost kao i broj korisnika

Uveren sam da ćemo od Telekoma Srbija da stvorimo ne samo telekomunikacionog lidera u regionu već i oslonac za koji bi se vezao digitalni razvoj Srbije. Nastavićemo da ukrupnjavamo ovo tržište sve dok ne postanemo lider i u Srbiji – zemlji odakle smo i počeli. Problem ovog tržišta je što još nije uređeno i što u Srbiji, za razliku od zemalja regiona, postoji 90 kablovskih provajdera koji su neka vrsta koalicije protiv Telekoma, jedni druge uglavnom ne napadaju, ali jedu korisnike Telekoma Srbije, kaže u razgovoru za Politiku Vladimir Lučić, koordinator za internet i multimediju Telekom Srbija grupe, koji je prošle godine proglašen i menadžerom godine u Crnoj Gori.

Lučić: U mobilnoj telefoniji smo broj jedan/Foto: Dragoslav Žarković

Poznati ste kao čovek koji je podigao Mobilnu telefoniju Srbije. Sada ste u Telekomu Srbije u drugoj ulozi, a osim toga što ste na čelu i ćerke firme u Crnoj Gori, u Beogradu ste zaduženi za internet i multimediju za celu Telekom grupu. Šta zapravo podrazumevaju sve ove nadležnosti?
Istakao bih dva projekta na koje sam izuzetno ponosan. Od 2003. do 2008. bio sam na čelu Mobilne telefonije Srbije. To je period njenog najvećeg rasta i dominacije na tržištu, u konkurenciji prvo sa Mobtelom, a kasnije i sa Telenorom i Vipom. Taj naš uspeh u mobilnoj telefoniji, pod sloganom Imate prijatelja, bio je demonstracija da državna firma može da se nosi sa konkurencijom i da, ako se oformi sposoban menadžment, nema neke razlike između državne i privatne kompanije.
Učestvovao sam i u projektu širenja Telekoma van granica naše zemlje. Prvo smo 2007. krenuli u BiH i Crnu Goru, što je bio veliki izazov jer smo ušli na područje gde već postoji ozbiljna konkurencija koja je bila čvrsto pozicionirana. Poseban izazov je bila Crna Gora, gde sam otišao 2012. da bih konsolidovao firmu jer je reč o teškom i specifičnom tržištu. Sa stanovišta prihoda, reč je o malom tržištu koje, s druge strane, ipak ima izuzetno jaku konkurenciju – Telenor, Dojče telekom i Telemah, odnosno SBB. Posle šest godina, iz vrlo loše situacije, kao mali treći mobilni operater, došli smo na 33 odsto tržišta u mobilnoj mreži. Što je još važnije, napravljen je veliki zaokret u fiksnoj telefoniji za tri godine. Mogu da se pohvalim da je reč o svetskom rekordu. Krenuli smo od nule, da bismo u segmentu fiksnog interneta prešli 40 odsto tržišnog učešća. Tendencija rasta u sledećih godinu dana ukazuje na to da ćemo postati broj jedan i u mobilnoj i u fiksnoj telefoniji. Ponosan sam jer smo potvrdili da možemo da pariramo i najvećim svetskim telekomunikacionim gigantima.

Na nivou Grupe investiramo više od 200 miliona evra svake godine, nezavisno od akvizicija

Šta je matrica za uspeh i šta ćete da uradite u Srbiji?
Pre svega, da budete brži od konkurencije, da imate dobar odnos s korisnicima i da razumete buduće tehnološke pravce razvoja. Zadatak mi je da transformišem Telekom Srbija grupu u modernog operatera koji diktira regionalne i prati globalne trendove. Da pojasnim. Mi smo nekada bili uljuljkani prihodima od SMS-a, fiksne telefonije i međunarodnog saobraćaja, koji se zbog primene novih tehnologija dramatično smanjuju. Reč je o izazovu s kojim se suočavaju svi operateri. Ubuduće, trebalo bi da se baziramo na tri nova izvora prihoda: internet, multimediju i razvoj digitalnih servisa.

Da li je to način da povećate broj korisnika?
Da. Novom strategijom povećaćemo prihod od postojećih korisnika, a istovremeno širićemo korisničku bazu sa novim korisnicima. Kada počne da vam raste broj korisnika to vam je isto kao i kada pada. To su trendovi koje konkurencija teško može da zaustavi jer dva zadovoljna korisnika povuku trećeg. Ako dobro definišete strategiju, morate da uspete. To je ključ uspeha u telekomunikacijama. Uveren sam da ćemo od Telekoma Srbija da stvorimo ne samo telekomunikacionog lidera već i osnovu za koju bi se vezao digitalni razvoj Srbije. Pored toga, pokušaćemo i da kroz saradnju sa startap kompanija usvojimo njihov princip rada i razmišljanja, kako bismo dodatno modernizovali kompaniju. Čitava ta strategija konsolidacije ide u više pravaca. Jedan od njih je i da proširimo poslovanje tamo gde imamo prirodan ekonomski interes.

Cilj je zapadni Balkan i zemlje gde živi naša dijaspora. proširićemo se na Nemačku, Švajcarsku, Ameriku i Kanadu

Gde je to?

Cilj je zapadni Balkan, s jedne strane, a s druge, zemlje gde živi naša dijaspora. Primera radi, u Austriji već nekoliko godina radimo kao virtuelni operater mobilne telefonije. Proširićemo se na Nemačku, Švajcarsku, Ameriku i Kanadu. Kao virtuelni operater i multimedijalni provajder u ovim zemljama, probaćemo značajno da podignemo vrednost naše grupe.

Kada govorite o povećanju vrednosti kompanije, nedavno je došlo do akvizicije Kopernikusa. Zašto je ova kupovina važna za Telekom?
Kompanija je bila dramatično ugrožena, u delu fiksnog interneta i multimedije od strane kablovskih provajdera. Oni segmenti poslovanja koji bi trebalo da nam donose prihod u narednih 50 godina, bili su u zaostatku. Za razliku od zemalja regiona, u Srbiji je tržište bilo konsolidovano na štetu naše kompanije. Postoji oko 90 kablovskih provajdera koji su neka vrsta koalicije protiv Telekoma. Jedni druge uglavnom ne napadaju, ali jedu korisnike Telekoma Srbija. Tako smo došli u situaciju da jedan od ključnih segmenata poslovanja, multimedija, zapravo bude ugrožen. I danas, kada imamo oko 430.000 korisnika, čak 30 odsto njih ima i drugu opciju, istovremeno koristi i usluge drugog operatera. To znači da u svega 300.000 domaćinstava imamo našu televiziju bez konkurencije, što ja vrlo malo. Upravo je i taj mali broj korisnika doveo do zaostajanja u sadržaju programa. Foks je lep primer. Svi kablovski provajderi imaju Foks osim nas, zato što se najvećem kablovskom provajderu isplati da plaća ekskluzivu, za tehnologiju koju uopšte ne koristi, kako bi nas sprečio da svojim korisnicima ponudimo taj kanal. Bili smo sami protiv svih. Došli smo u situaciju da nemamo neke kanale, koji se kod korisnika smatraju brendom i onda je jako teško ubediti korisnika da napusti nekog kablovskog provajdera i dođe kod nas.

Situacija je bila baš ozbiljna?
– Da. Bili smo dovedeni u veliku opasnost. Dramatično je počeo da opada broj korisnika fiksne telefonije i interneta. Kablovski provajderi sve više nude pakete u kojima, pored televizije, korisnicima nude i internet i fiksni telefon. Pa smo s tri miliona korisnika fiksne telefonije pali na 1,9 miliona korisnika, s tendencijom daljeg pada. Počeli smo da gubimo i pretplatnike fiksnog interneta jer je logično da korisnik ima paket od jednog provajdera. Da nismo brzo reagovali na tržištu, dogodilo bi se da gigant poput Telekoma počne da posluje s gubicima.

Kako ste to sprečili?
Za početak akvizicijom kablovskih operatera, kako u Srbiji tako i u Crnoj Gori i BiH. Ukrupnjavanje telekomunikacionog tržišta postalo je trend u Evropi u poslednjih pet godina. Akvizicijom se jača pozicija kompanije u odnosu na konkurenciju, ostvaruje se pristup novim tehnologijama, povećava vrednost kompanije, uvećava broj korisnika, i to sve govori o važnosti akvizicije Kopernikusa. Zato ćemo da kupimo i još nekoliko kablovskih provajdera. Osim korisničke baze, koja nam odmah donosi prihod i profit, automatski smanjujemo pad prihoda u fiksnoj i internet mreži. Na pragu smo da rešimo i neke druge probleme, kao ovaj sa Foksom. Pored pomenutih akvizicija, ušli smo i u reformu kompanije na više nivoa. Trudimo se da poboljšamo kvalitet usluga, odnos prema korisniku, a sve to vodeći računa da cene budu pristupačne svima. Dakle, nudimo jedinstvene pakete, za svačiji džep. Istovremeno, radimo na još dva velika tehnološka projekta, gradimo optičku infrastrukturu za brzi internet, a 15. decembra ćemo pustiti i našu ponudu satelitske televizije u svim zemljama u kojima poslujemo.

Da li ste i dalje zainteresovani za Telekom Albanije?
Jesmo. Tender je još u toku i zbog toga ne mogu ništa više da vam kažem o tom procesu. Ali smo u igri i dalje.

Da nismo kupili Kopernikus, brzo bi nas prestigao jer je imao razvojni put kao SBB

Bilo je mnogo negodovanja kada ste kupili Kopernikus, smatralo se da je to loš potez?
Niko ne može da kaže da je kupovina kablovskog operatera loš potez. Naprotiv. Da ga nismo kupili Kopernikus bi nas brzo prestigao jer je imao razvojni put kao SBB. Još pre skoro tri godine, odmah po preuzimanju Kopernikusa, međunarodni fond Abris započeo je veliki investicioni ciklus ubrzane digitalizacije i zabeležio rast korisničke baze više od 35 odsto. Takođe, fond je bio odobrio i dodatnu investiciju, u iznosu od 100 miliona evra, za dalji rast kompanije i ukrupnjavanje tržišta, tako da bi nas sigurno prestigli u broju multimedijalnih korisnika. Zato nam je važno da mi nastavimo da ukrupnjavamo ovo tržište sve dok ne postanemo lider, kako u regionu tako i u Srbiji; u zemlji odakle smo i počeli.

Kako ste danas pozicionirani u Srbiji?
U mobilnoj telefoniji smo broj jedan, što se tiče broja korisnika, što se ne može reći za fiksni internet i televiziju. Mislimo da ćemo situaciju na tržištu poboljšati realizacijom planiranih akvizicija, realizacijom investicionih aktivnosti i reformom Telekoma. Cilj nam je da dođemo na milion korisnika interneta i televizije jer će to obezbediti stabilnost Telekom Srbija grupe. U drugoj fazi ćemo intenzivno da ulažemo u digitalne servise. Ne treba biti previše mudar pa videti u kom tehnološkom pravcu treba ići. Treba videti šta rade svetski operateri sa stanovišta konsolidacije infrastrukture i američki provajderi sa stanovišta digitalnih servisa. To su dve ideje vodilje.

Koliko godišnje investirate u nove tehnologije?
Na nivou grupe investiramo više od 200 miliona evra svake godine. To je nezavisno od akvizicija. Reč je samo o ulaganjima u infrastrukturu.

(Jasna Petrović Stojanović)

Preporučujemo vam i sledeće:







Untitled